FINAL PORTRAIT Stanleya Tuccija je crtica iz života čuvenog švajcarskog umetnika Alberta Giacomettija, adaptirana iz zapisa Jamesa Lorda, čuvenog biografa velikih umetnika. Armie Hammer igra Lorda i na neki način time nastavlja svoj dirkdigglerovski redemption ali što je još zanimljivije sličan je imaginarij kao u CALL ME BY YOUR NAME, s tim što ovde junak ne dobiaj priliku da ispolji svoju seksualnost. Naime, Lord je bio homoseksualac ali su doživljaju sa Giacomettijem bili lišeni seksualne interakcije između njih dvojice. Međutim, ako je CALL ME BY YOUR NAME bio jedna infantilizovana slika intelektualnih krugova onda je FINAL PORTRAIT ista takva, pojednostavljena slika umetničke genijalnosti gde je umetnik naravno nesigurni, razbarušeni, poptuno rasejani genije koji je poštuje rokove i uništava svoja dela kojima hronično nije zadovoljan.
Stanley Tucci je okupio odličnu ekipu. Armie Hammer ima funkciju straight mana (pun intended), Geoffrey Rush igra Giacomettija, i film je smešten u krajnje kamerne okolnosti, pa po mnogo čemu podseća na neki prilično sterilan biografski televizijski film. To samo po sebi nije ništa loše, i da je ovo neka BBC produkcija, bila bi na nivou njihovog proseka. Ipak, čini mi se da je Tucci želeo da snimi film, a u toj areni FINAL PORTRAIT nema šta da pokaže.
* * / * * * *
Stanley Tucci je okupio odličnu ekipu. Armie Hammer ima funkciju straight mana (pun intended), Geoffrey Rush igra Giacomettija, i film je smešten u krajnje kamerne okolnosti, pa po mnogo čemu podseća na neki prilično sterilan biografski televizijski film. To samo po sebi nije ništa loše, i da je ovo neka BBC produkcija, bila bi na nivou njihovog proseka. Ipak, čini mi se da je Tucci želeo da snimi film, a u toj areni FINAL PORTRAIT nema šta da pokaže.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment