THE SNOWMAN Tomasa Alfredsona je pažljivo iščekivana ekranizacija Jo Nesboa koja je posle nedelju dana evropske distribucije već doživela da je se sam reditelj praktično odrekne u jednom manevru koji je maltene bez presedana u istoriji kuće Working Title posvećene upmarket projektima, kao i produkciji Martina Scorsesea. Međutim, Alfredson je preventivno odlučio da se zaštiti od shitstorma koji će uslediti posle ovog filma, rekao bih sasvim zasluženo.
Naime, ako je Nesbo imao i ovakve i onakve ekranizacije, u rasponu od odličnih do baš slabih, onda je film koji režira tako prestižni reditelj poput Alfredsona, sa tako prestižnom glumačkom podelom koju predvodi Michael Fassbender, sa trojicom eminentnih scenarista itd. morala pretendovati na mnogo više nego što je na kraju pruženo. U odnosu na pretencioznu Fincherovu ekranizaciju Stiega Larssona, ovaj film barem nije TOLIKO pretenciozan, premda naravno gluma Michaela Fassbendera koji naizmenično kanališe ranog i poznog Radeta Šerbedžiju svakako vupče film u pravcu žestoke pretencioznosti. Međutim, to nije pretenzija nekoga ko je prezupčio kao Fincher. Više je to pravljenje produkta za Fassbenderovu ciljnu grupu, obrazovane sredovečne žene kojima se nudi i kadar Fassa u gaćama, da bi se malo napele da utvrde da li su legende tačne, kao i jedna erotska zgoda sa izrazitom predstavnicom ciljne grupe.
I možda je u ovome i ključni problem filma. Naime, THE SNOWMAN iznad svega nije film za ljude koji vole trilere, i u tom segmentu je daleko najslabiji. Ovo je mnogo pre triler za one koje taj žanr apsolutno ne zanima i sve ovo gledaju iz nekih drugih razloga, kao slikovnicu Skandinavije ili zbog glumaca.
Glumačka podela je ludicrous, sa besmislenom mešavinom lokalaca, Amerikanaca i Engleza, čudnim spojem raznih akcenata i lynchovskim freakshowom u roli Vala Kilmera koji maltene deluje zlonamerno.
Alfredson pokušava da evocira Skandinaviju kroz sliku jer je u ovom generic serial killer filmu zapravo nema u likovima koji su potpuno zamenjivi sa bilo kojim američkim serial killer filmom iz druge polovine devedesetih, dakle posle SE7ENa. I tu je opet Fincher referenca ali i tužni podsetnik kako se nije snašao radeći Scandi Noir.
Alfredson je ovog puta radio po prvi put sa garniturom najbližih saradnika. Film je snimao Dion Beebe, a montirala je Martyjeva montažerka Thelma Schoonmaker. Montaža je prilično diskutabilna i moram priznati da me je njen doprins filmu dosta iznenadio svojim skromnim dometom. Beebe je prenaglasio tu jednu notu na koju se stalno igra a to je sneg, i tu se neki koncept fotografije maltene i završava.
THE SNOWMAN je Working Title produkcija, dakle koštao je oko 35 miliona i tu vrstu investicije će vratiti van Amerike. Ipak, američki kulturni kapital jeste pitan ako se otvara pitanje franšize. Fass ima dobrog agenta jer ovo mu je potencijalno treća jaka franšiza. Šteta je samo što će publika koja pohrli na film umesto Scandi Noira dobiti Jugoskandik Noir, dakle prevaru.
* 1/2 / * * * *
Naime, ako je Nesbo imao i ovakve i onakve ekranizacije, u rasponu od odličnih do baš slabih, onda je film koji režira tako prestižni reditelj poput Alfredsona, sa tako prestižnom glumačkom podelom koju predvodi Michael Fassbender, sa trojicom eminentnih scenarista itd. morala pretendovati na mnogo više nego što je na kraju pruženo. U odnosu na pretencioznu Fincherovu ekranizaciju Stiega Larssona, ovaj film barem nije TOLIKO pretenciozan, premda naravno gluma Michaela Fassbendera koji naizmenično kanališe ranog i poznog Radeta Šerbedžiju svakako vupče film u pravcu žestoke pretencioznosti. Međutim, to nije pretenzija nekoga ko je prezupčio kao Fincher. Više je to pravljenje produkta za Fassbenderovu ciljnu grupu, obrazovane sredovečne žene kojima se nudi i kadar Fassa u gaćama, da bi se malo napele da utvrde da li su legende tačne, kao i jedna erotska zgoda sa izrazitom predstavnicom ciljne grupe.
I možda je u ovome i ključni problem filma. Naime, THE SNOWMAN iznad svega nije film za ljude koji vole trilere, i u tom segmentu je daleko najslabiji. Ovo je mnogo pre triler za one koje taj žanr apsolutno ne zanima i sve ovo gledaju iz nekih drugih razloga, kao slikovnicu Skandinavije ili zbog glumaca.
Glumačka podela je ludicrous, sa besmislenom mešavinom lokalaca, Amerikanaca i Engleza, čudnim spojem raznih akcenata i lynchovskim freakshowom u roli Vala Kilmera koji maltene deluje zlonamerno.
Alfredson pokušava da evocira Skandinaviju kroz sliku jer je u ovom generic serial killer filmu zapravo nema u likovima koji su potpuno zamenjivi sa bilo kojim američkim serial killer filmom iz druge polovine devedesetih, dakle posle SE7ENa. I tu je opet Fincher referenca ali i tužni podsetnik kako se nije snašao radeći Scandi Noir.
Alfredson je ovog puta radio po prvi put sa garniturom najbližih saradnika. Film je snimao Dion Beebe, a montirala je Martyjeva montažerka Thelma Schoonmaker. Montaža je prilično diskutabilna i moram priznati da me je njen doprins filmu dosta iznenadio svojim skromnim dometom. Beebe je prenaglasio tu jednu notu na koju se stalno igra a to je sneg, i tu se neki koncept fotografije maltene i završava.
THE SNOWMAN je Working Title produkcija, dakle koštao je oko 35 miliona i tu vrstu investicije će vratiti van Amerike. Ipak, američki kulturni kapital jeste pitan ako se otvara pitanje franšize. Fass ima dobrog agenta jer ovo mu je potencijalno treća jaka franšiza. Šteta je samo što će publika koja pohrli na film umesto Scandi Noira dobiti Jugoskandik Noir, dakle prevaru.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment