Pogledao sam JACKIE Pabla Larraina. Ovo je jedan od onih filmova u kojima izgleda kao da su wsvi autori zajedno u kolektivnom ubeđenju kako snimaju "nešto posebno" i kako ostvaruju estetski proboj a zapravo nude jedan stagnantan, besmislen, skoro nepodnošljiv rad u kome je jedini spas upravo ono što je konvencionalno. Najveća žrtva ovog filma je Natalie Portman koja čak i ako osvoji oskara za ovu ulogu, sa ovim naslovom kreće jednom umetničkom stranputicom, na kojoj se rekao bih odavno nalazi. Njena uloga Jackie Kennedy je neurotična imitacija, zarobkljena u filmu koji je sam po sebi neurotična imitacija art housea.
U ovom filmu nažalost dakle sve deluje kao neuroza i imitacija, od centralne komponente a to je uloga Natalie Portman, preko Larrainovog rediteljskog koncepta čija je ideja da bazira na jako krupnim planovima, i na dugim kadar sekvencama bez bravura, osim onda kada mu to ne ide za rukom i kada osutaje od koncepta i snima konvencionalno čime sporadično razbija integritet filma. Na sve to dolazi scenario Noaha Oppenheima, čoveka koji je adaptirao ALLEGIANT i čiji scenario... pa, izgleda kao da ga je pisao adaptator ALLEGIANTa, dakle vrlo neinventivno, vrlo strejt. Ipak, Oppenheimov scenario ostaje jedina uzdanica ovog filma pošto sugeriše da će se ovo sve nekada završiti što po Larrainu i Natalie ne može da se prepozna.
Oppenheimov scenario je neverovatno konvencionalan, ima priču o Jackie u najdramatičnijem trenutku njenog života, kada je ubijen JFK, a sve to uokvireno je njenim čuvenim intervjuom, i ta struktura je gotovo parodično konvencionalno. Larrain pokupšava da razbije tu užasnu konvencionalnost oneobičenim krupnim planovima sagovornika koji sporadično deluju groteskno. Ipak, Oppenheim pored konvencionalne strukture ima i neka obeležja visokom kempa kao što je recimo monolog Jackie K. tokom razgovora sa sveštenikom o tome kakav je to bog mogao da uzme oca dvoje dece, i sličnim mudrolijama iz asortimana sapunskih opera.
JACKIE je tolika propast da ne čudi kako je morao da se afirmiše preko evropskih filmskih festivala. U Veneciji je privukao veliku pažnju i odatle krenuo put svog oskarovskog ishodišta popšto bi u bilo kojoj drugoj situaciji završio ismejan.
Ako je Jackie O žrtva ovog filma kao ličnost, ništa bolje nije prošao ni nesrećni Bobby koji ima svojm deo stupidnih monologa takođe.
Sve u svemu, JACKIE je odličan film za one koji ne misle dobro Natalie Portman.
* 1/2 / * * * *
U ovom filmu nažalost dakle sve deluje kao neuroza i imitacija, od centralne komponente a to je uloga Natalie Portman, preko Larrainovog rediteljskog koncepta čija je ideja da bazira na jako krupnim planovima, i na dugim kadar sekvencama bez bravura, osim onda kada mu to ne ide za rukom i kada osutaje od koncepta i snima konvencionalno čime sporadično razbija integritet filma. Na sve to dolazi scenario Noaha Oppenheima, čoveka koji je adaptirao ALLEGIANT i čiji scenario... pa, izgleda kao da ga je pisao adaptator ALLEGIANTa, dakle vrlo neinventivno, vrlo strejt. Ipak, Oppenheimov scenario ostaje jedina uzdanica ovog filma pošto sugeriše da će se ovo sve nekada završiti što po Larrainu i Natalie ne može da se prepozna.
Oppenheimov scenario je neverovatno konvencionalan, ima priču o Jackie u najdramatičnijem trenutku njenog života, kada je ubijen JFK, a sve to uokvireno je njenim čuvenim intervjuom, i ta struktura je gotovo parodično konvencionalno. Larrain pokupšava da razbije tu užasnu konvencionalnost oneobičenim krupnim planovima sagovornika koji sporadično deluju groteskno. Ipak, Oppenheim pored konvencionalne strukture ima i neka obeležja visokom kempa kao što je recimo monolog Jackie K. tokom razgovora sa sveštenikom o tome kakav je to bog mogao da uzme oca dvoje dece, i sličnim mudrolijama iz asortimana sapunskih opera.
JACKIE je tolika propast da ne čudi kako je morao da se afirmiše preko evropskih filmskih festivala. U Veneciji je privukao veliku pažnju i odatle krenuo put svog oskarovskog ishodišta popšto bi u bilo kojoj drugoj situaciji završio ismejan.
Ako je Jackie O žrtva ovog filma kao ličnost, ništa bolje nije prošao ni nesrećni Bobby koji ima svojm deo stupidnih monologa takođe.
Sve u svemu, JACKIE je odličan film za one koji ne misle dobro Natalie Portman.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment