Pogledao sam CAPSULE Andrewa Martina, niskobudžetni britanski film o njihovom tajnom pokušaju da pošalju čoveka u svemir. Martin je pisao i režirao ali jedino za šta zaslužuje pohvale jeste produkcioni dizajn ovog niskobudžetnog filma. Ipak, opredeljenjem da ovaj film praktično bude sačinjen od putovanja astronauta u kapsuli i njegovih radio komuninacija, Martin je sebe osudio na potpunu zavisnost od scenarija. A nažalost, ne samo da se sve svelo na scenaristička rešenja već slobodno možemo reći da scenario nije jača strana ovog fima. Martinov predložak nažalost teško da može da iznese sat i po filma i prilagođeniji je kratkom filmu.
Kad naglašavam da bi CAPSULE bio dobar kratki film nažalost ne mislim da ima dovoljno supstance za to. Ali ono čega ima, a to je solidan, uverljiv produkcioni dizajn jednog malog prostoa, zabavan ali prilično minor key preokret i požrtvovana gluma Edmunda Kinglseya jesu dovoljni da se gledalac zabavi u kratkoj formi.
Ipak, ono što se Martinu opet pa ne može osporiti jeste činjenica da je snimio konzistentan film. Stoga, ako naiđe na gledaoca koga ovakva priča nešto “jače drži”, onda bi taj gledalac mogao biti i bitno zadovoljniji tim filmom.
Ja kao priličan ljubitelj filmova o putovanjima u svemir, a naročito priča smeštenim u kanonsku epohu i istinitim događaima iz tog programa, nisam našao sebe u ovome.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment