Pogledao sam ARQ Tony Elliotta, novi SF naslov koji je svoju distribuciju vezao za Netflix. Ova odluka verovatno nagoveštava budućnost distribucije za filmove koji nisu tipičan DTV materijal a ne mogu da generišu interesovanje koje bi opravdalo marketinško ulaganje u bioskopsku distribuciju. Na ovaj način, ARQ je sačuvao svoju "respektabilnost" a nije ušao u eksploataciju u kojoj bi samo gubio novac. Da li je ARQ zaslužio da sačuva "respektabilnost"? Pa zapravo jeste. Ovo je jedan od GROUNDHOG DAY derivata kojih je bilo i pre i posle Ramisovog filma. Ove godine imamo čak i kod nas INKARNACIJU Filipa Kovačevića, srpsku intervenciju na tu temu. Naravno, pre dve godine tu je bio EDGE OF TOMORROW koji je svemu tome dao jedan izuzetan visokobudžetni kvalitet.
ARQ nas vraća u kamerne okolnosti. Robbie Amell, televizijski glumac, nalazi se u glavnoj ulozi, a Rachael Taylor igra njegovu izabranicu koja sa njim deli loop. Ono što pokušavaju da reše jeste dan koji se iznova ponavlja u postapokaliptičnom svetu gde ratuju velika korporacija i pobunjenički savez, a možda se baš u njihovom loopu nalazi ključ pobede u tom ratu.
Film tehnički jeste smešten u budućnost ali apokalipsa se desila maltene sutra, tako da Elliott svu mašineriju i novume tretira pre svega kao McGuffin, fokusirajući se na kamerne aktivnosti junaka i njihovih protivnika. Takvim opredeljenjem Elliott snima film koji svesno ne može da konkuriše EDGE OF TOMORROWu, a opet ne nudi ništa ingeniozno kako bi prevazišao ograničenja, međutim ono što postiže jeste dostojanstveno nošenje sa premisom i ograničenjima. Dakle, ARQ je film koji pokriva sve ono što bi moglo pasti na pamet autoru koji nije bilo blagsolovljen nekom izvanrednom isnpiracijom u tretmanu ove teme.
Samim tim ARQ ima budućnost među ljubiteljima žanra, a naročito među onima koje uzbuđuje ova vrlo specifična podvrsta priča o putovanju kroz vreme.
* * 1/2 / * * * *
ARQ nas vraća u kamerne okolnosti. Robbie Amell, televizijski glumac, nalazi se u glavnoj ulozi, a Rachael Taylor igra njegovu izabranicu koja sa njim deli loop. Ono što pokušavaju da reše jeste dan koji se iznova ponavlja u postapokaliptičnom svetu gde ratuju velika korporacija i pobunjenički savez, a možda se baš u njihovom loopu nalazi ključ pobede u tom ratu.
Film tehnički jeste smešten u budućnost ali apokalipsa se desila maltene sutra, tako da Elliott svu mašineriju i novume tretira pre svega kao McGuffin, fokusirajući se na kamerne aktivnosti junaka i njihovih protivnika. Takvim opredeljenjem Elliott snima film koji svesno ne može da konkuriše EDGE OF TOMORROWu, a opet ne nudi ništa ingeniozno kako bi prevazišao ograničenja, međutim ono što postiže jeste dostojanstveno nošenje sa premisom i ograničenjima. Dakle, ARQ je film koji pokriva sve ono što bi moglo pasti na pamet autoru koji nije bilo blagsolovljen nekom izvanrednom isnpiracijom u tretmanu ove teme.
Samim tim ARQ ima budućnost među ljubiteljima žanra, a naročito među onima koje uzbuđuje ova vrlo specifična podvrsta priča o putovanju kroz vreme.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment