Pogledao sam film LA ISLA MINIMA Alberta Rodrigueza, sa nedopustivim zakašnjenjem jer sam odavno zainteresovan da ga vidim. Nažalost, sreća je bila lepa samo dok se čekala, film me je u priličnoj meri razočarao. Očekivao sam mnogo više od policijskog procedurala smeštenog u vreme neposredno po završetku Francove vladavine a ono što sam dobio je dosta daleko od uzornog filma tog tipa - MEMORIES OF MURDER.
LA ISLA MINIMA ima par atmosferičnih scena od kojih bi morali izdvojiti noćnu poteru kolima. Ostatak je letargičan, neverovatno pun opštih mesta o istrazi ubistva, sa sve klišetiziranim osumnjičenima, odnosima koji kao da su preslikani iz nekog američkog filma, a bez nadgradnje klišea koja se javila u prvoj sezoni TRUE DETECTIVE.
Lokacija na kojoj se film dešava je umereno zanimljiva, marsha nema dovoljno, a rekonstrukcija osamdesetih je prilično skromna ali korektna.
Ono što mi je najviše zasmetalo, pored toga što film nije previše vešto i sveže realizovan jeste odsustvo reakcije junaka na ono što su američki klišei ali su u konzervativnoj sredini frankističke Španije, pa i posle Generalisimusovog odlaska, veliki tabui. Recimo, fotografije erotskog sadržaja, pa i seks uopšte, devojke lakog morala i tome slično morale bi izazvati mnogo veću sablazan i među okolinom a naročito kod policajca koji je bivši frankista. Ovde su svi ravnodušni kao da su se već nagledali američkih serial killer filmova.
Ukupno uzev, LA ISLA MINIMA bi mogao biti zanimljiv televizijski program za publiku koja u ovom žanru nema previsoke kriterijume ili očekivanja. Što se ostalih tiče, don’t believe the hype.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment