Pogledao sam BELLE EPINE debitantski film Rebecce Zlotowski. Za razliku od njegnog drugog filma GRAND CENTRAL, koji je vrlo konkretna melodrama, debi je znatno narativno razbarušeniji, u pojedinim aspektima kriptičniji, ali i vrlo atmosferičan.
BELLE EPINE govori o devojci koju igra Lea Seydoux, i jednom periodu u njenom životu kada je ostala sama bez nadzora roditelja. Ona napušta školu i počinje da provodi vreme na način koji se ne očekuje od srednjeklasne cure, mahom sa grupom momaka i devojaka koji gravitiraju andergraund motociklističkoj sceni.
Film se dešava u epohi koju Zlotowska nikada ne definiše ali rekao bih da se inspirisala osamdesetim, sudeći barem po tehnici i vozilima. Rekonstrukcija epoha doduše nije ni pokušana u klasičnom smislu, ovaj film je epoha pre svega zbog uklanjanja savremene tehnike, ali je u pogledu “izmeštenosti” konzistentan, pa ga ja stoga i percipiram kao priču smeštenu u osamdesete.
BELLE EPINE kroz napeti rediteljski postupak, sa energičnom glumačkom igrom, nervoznom kamerom, uspeva da zarobi pubertetsku anksioznost pojačanu mogućnošću da mladi čovek bude bez nadzora. I to na neodređeno vreme.
Lea Seydoux je u centru pažnje i uspeva da iznese rediteljskinu zamisao kao fokus filma i celokupnog izraza. Značajnu ulogu igraju i savršeno patinirani ambijenti koji podjednako ispunjavaju i junake i gledaoce teskobom.
BELLE EPINE je dobar primer debitantskog showcase filma u kome autor uspeva da kapitalizuje svoje mladalačke opsesije. Ako imamo u vidu da je ovo diplomski film, imponuje njegova zrelost u pogledu glume, inscenacije i montaže. Vrlo malo elemenata ovog filma izuzev same Lee Seydoux je preneto u GRAND CENTRAL izuzev jednog - a to je veliki preokret koji se dešava u sred naizgled jednosmerne melodrame.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment