ДУХLESS

Reprizirao sam ДУХLESS Romana Prigunova, ekranizaciju romana Sergeja Minajeva iz 2012. godine, u sklopu pripreme za izlazak nastavka u kome jednu od značajnih uloga igra Miloš Biković. ДУХLESS se u dve reči može sumirati kao ruska verzija Kounenovog 99 FRANCS snimljenog po romanu Frederica Beigbedera, što je prilično zanimljivo ako imamo u vidu da se nastavak romana o Octaveu Parangou dešava u Rusiji.

Vrlo je zanimljivo da se i u Rusiji i kod nas dosta primio taj begbedeovski pogled na autodestruktivni glamur bogataša i džet-seta, sa tom razlikom što kod nas romani poput PLASTICa Ivana Jovanovića ili A TAKO JE DOBRO POČELO Branka Rosića nisu dobili ekranizaciju. S druge strane, Rusija je Beigbederova velika inspiracija, a opet on je vrlo poznat kod nas, a i rado je viđen gost. U svakom slučaju rekao bih da je Beigbeder dosta pomogao u kanalisanju te vrste nezadovoljstva kroz likove samoživih japija, sa tom razlikom što je Beigbeder tu i inicijator i posrednik jer sve to vuče korene iz rukopisa Bret Easton Ellisa. No, Beigbeder je transformisao Ellisa približivši ga tradicijama Evrope i socijalne države.

ДУХLESS se bavi bankarskim službenikom koji ima sve i tone u dekadenciju, i iz sveta ekstremnih užitaka i hedonizma pomešanog sa nihilizmom pokušava da ispliva istinski prihvatajući “ono što je važno u životu”. Jasno je da takvu lekciju može dobiti samo posle serije nasilnih, vrlo često gross out događaja, od kojih je verovatno najbizarniji onaj kada mu se u halucinaciji javi Vladimir Putin u obličju petrogradskog superheroja.

Ono što je međutim glavni adut ДУХLESSa jeste ipak rediteljska egzekucija Romana Prigunova. Film ima snažan rediteljski rukopis, moderan izraz koji može parirati najestetizovanijim holivudskim ili južnokorejskim filmovima, sa tom razlikom što oni nikada ne bi ovakvu tehnićku “moć” koristili u programskoj drami.

Junaci su dovoljno harizmatični da odnesu primat nad uzbudljivim prikazima raznih provoda i da ih bizarnost i senzacionalizam pojedinih situacija ne proguta. Prigunov se opredeljuje za holivudsku podelu sa izuzetno harizmatičnim Danilom Kozlovskim koji je izuzetan i nimalo ne deluje kao imitacija holivudskih lepotana.

U tom smislu, ДУХLESS je režiran kao dinamičan akcioni film, iako to po svojoj supstanci nije, sa jasnim uplivom estetike reklame i video klipa, ali u krajnjem efektu ipak konzistentno filmski oblikovan, tako da se može smatrati jednim od najbolje estetizovanih “ruskih blokbastera” i jednom od najsupešnijih aproprijacija zapadnog stila u ruskom filmu 21. veka.

Kounen nije dobacio do nastavka 99 FRANCS smeštenog u Rusiju. Iako se po zapletima Beigbederov roman i ДУХLESS razlikuju, ovo je prenošenje te estetike u Moskvu. Međutim, gde je Beibeder stao Minajev nije i ove godine je izašao ДУХLESS 2, nama naročito zanimljiv zato što u njemu glumi Miloš Biković. 

Trejler u bioskopima od Universalovog znaka, preko vizuelne kulture i zvuka deluje moćno, pa slutim da Prigunov nije odustao od “gaženja” iz prvog filma.

 * * * 1/2 / * * * *