GARPASTUM

Pogledao sam GARPASTUM Alekseja Germana Mlađeg. Reč je o neobičnom art house filmu koji nudi vrlo zanimljiv spoj filma o odrastanju, serije tabloa o Petrogradu između 1914. i 1918. godine i sportskog sadržaja jer su glavni junaci braća koja pasionirano igraju fudbal i žele da sagrade vlastiti stadion. Otud German sebi postavlja zanimljive rediteljske zadatke. Duge kadar-sekvence u maniru Miklosa Jancsa smenjuju se scenama fudbala u kojima ima smene planova ali sa dosta dekomponovanih kadrova i sve to funkcioniše kao zanimljiva, iščašena celina. GARPASTUM svakako stavlja veći akcenat na junake nego na fudbal ali ne bi bilo preterano reći da je ovo ruska art house verzija MONTEVIDEA (koji je takođe pretendovao da uhvati duh epohe) sa tom razlikom što je Germanova pretenzija očigledna u postupku i što on na kraju dosta dosledno uspeva da izgura ruski art, kroz potonuće u nasilje, užas i ludilo.

Ceo film je kolorisan u sepiji što mu daje posebnu teskobnu atmosferu ali ga uprkos jakoj stilizaciji ne gura u galerijski izraz, verovatno velikim delom zbog uključivanja fudbala koji je tada podjednako zanimao i petrogradsku gospodu i petrogradske propalice.

Samo fanatični ljubitelji sportskog filma koje zanima istorijat ovog podžanra ili zanimljiv filmski prikaz igre mogu naći nešto za sebe u ovom naslovu. Iako fudbal igra značajnu ulogu u priči, pa i na ekranu, ovo nije inspirativna sportska melodrama uz koju može navijati cela porodica. Pa ipak, upravo je taj element sporstke melodrame učinio da se GARPASTUM ipak izdvoji od okoline. 

Inače, zanimljivo je da ovaj film, nastao na devedesetu godišnjicu sarajevskog atentata ima sublplot sa glumicom srpskog porekla koja je imala nekakve veze sa Gavrilom Principom. Uvek je interesantno gledati dosledan arty postupak primenjen na srpske likove i dijaloge a ovaj film se baš otvara takvom scenom. 

 * * * / * * * *