NINOTCHKA

Reprizirao sam NINOTCHKU Ernsta Lubitscha, remek-delo iz 1939. godine. Ovaj film je po mnogo čemu značajan za dalji razvoj filma u žanrovskom pogledu, i popularne kulture uopšte, međutim u političkom pogledu je bio daleko ispred svog vremena. Naime, NINOTCHKA je svojevrsna anticipacija Hladnog Rata, snimljena u vreme kada se Drugi svetski rat zagrevao i par godina pre nego što će u jednom kratkom periodu SSSR biti tretiran kao junačka zemlja koja pruža jak otpor nacistima.

U NINOTCHKI SSSR je prikazan kao bizarna, opasna, doušnička, ali na kraju svega ipak komična, pa na neki način i prostodušna sredina. Wilder, Braket i Reisch u svom scenariju (nastalom po priči Lengyela Melchiora) stvaraju vrlo interesantnu sliku SSSRa. S jedne strane, komunisti su prikazani karikaturalno, njihov progres, emancipacija, petogodišnji planovi itd. predstavljeni sa kao potpuna budalaština vidno inferiorna u odnosu na kapitalizam i zapadni način uživanja u životu. Međutim, sama iskrenost idejekoja stoji iza tog karikaturalnog uređenja nije dovedena u pitanje. Odnosno neuspeh i nasilje koji proističu iz njene implementacije prikazani su kao devijacija a ne glavni cilj.

Zatim, zanimljiv je tretman jedne od opsesivnih Wilderovih tema koja provejava i kod Lubitscha, a to je sukob Starog i Novog sveta. U ovom filmu Stari svet je tretiran kao Novi svet, odnosno francuske aristokrate postavljene su kao junaci sa kojima se publika poistovećuje a Noviji svet boljševičke revolucije dobija ulogu Starog, ekscentričnog i okrenutog nekim drugim vrednostima.

Dar za komediju funkcioniše svuda kada je tako golem kao Wilderov ili Brackettov ali vrlo lako bih mogao da ih zamislim kao superiorne komediografe u komunizmu jer njihov cinizam, smisao za dramsku ironiju na nivou celine i opštu ironiju na nivou detalja savršeno korespondira sa insinuacijom i nepoverenjem u velike narative kao osnovnim pogonskim gorivom života u komunizmu.

Scene u moskovskom kolektivnom smeštaju su briljantne, upravo u toj komičnoj dekonstrukciji nepodnošljivog svakodnevnog života u opoziciji sa velikom idejom.

Melvyn Douglas u glavnoj ulozi je prilično dobar, ali da je MGM znao kakav klasik snima verovatno bi za ovu ulogu uzeo neku veću zvezdu, naročito jer je preko puta njega postavio Gretu Garbo, jednu od najvećih diva u istoriji filma. Ipak, njih dvoje odlično funkcionišu kao par i ovo ostaje Douglasova marquee uloga.

Lubitscheva režija je precizna, ponovo sa fokusom na glumce ali i sa sjajnim rešenjima u pogledu vizuelnog humora, mada više u detaljima nego u gegovima. Postavka gega sa pismom je recimo briljantna.

NINOTCHKA je klasik žanra i svakako vrhunac saradnje Lubitscha sa Wilderom (i Brackettom), primer višeslojne, ideološki osvešćene komedije i blokbastera koji istovremeno može biti zabavan i znakovit. 

* * * * / * * * *