Saturday, December 13, 2014

OKHOTA NA PIRANU

Pogledao sam PIRANU Andreja Kavuna, ekranizaciju romana Aleksandra Buškova, ruski akcioni film koji u sebi kombinuje seriju elemenata američkog reprtoarskog filma osamdesetih i rezultira tehnički solidnom ali pripovedački potpuno moronskom celinom.

PIRANA je u osnovi X-ta parafraza motiva "najopasnijeg lova", dakle lova na ljude, koja ovog puta ima zaumni preokret, naime lovci ni ne slute da su za plen izabrali vojnog specijalca, što smo takođe videli hiljadu puta, ali ovog puta pao im je šaka tokom svoje misije koja je BTW osam puta zanimljivija od osnovnog zapleta sa lovom.

Iako ovo nije vrsta filma u kojoj se logika zapleta previše ceni, ideja da negativac želi da obavi lov na ljude pre nego da proda hemijsko oružje arapskom kupcu i da rizikuje i živoz i posao na takvu opasnu zabavu, umesto da radi takođe zahteva ozbiljnu suspenziju neverice.

Naravno, glup zaplet prepun nelogičnosti ne bi bio toliki problem da sam Kavun na njemu ipak prilično ne insistira.

Kad reč o akciji, Kavun i dorektor fotografije Vasjanov, rade prilično kompetentno. Mešaju stvari naučene na reklamama devdesetih sa akcijom osamdesetih, i uprkos nekim početničkim greškama, kao što su rear projekcije tokom borbe na vozu, postižu prilično dobre rezultate. Nažalost, akcija nije naročito maštovita a dizajn likova pokušava da bude stripovski ali je na kraju pre svega prenaglašen.

Ukupno uzev PIRANA je jedan od onih filmova čiji tehnički zamah i uloženi budžet nisu ispraćeni pameću autora, naročito na planu scenarija, i samim tim nemaju potencijal za autentični crossover van matičnog tržišta.

* 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment