Pogledao sam THE END OF WATCH Davida Ayera. Film sa jako puno kvaliteta i
jednom ozbiljnom manom od čijeg prihvatanja umnogome zavisi vaše
uživanje u njemu. THE END OF WATCH je koncipiran kao found footage film i
Ayer istovremeno povremeno insistira na tome u domenu ponašanja junaka,
a naravno to gaji i u vizuelnom postupku, iako se na kraju ispostavlja
da film niti jeste found footage u vizuelnom smislu, niti su sve scene
koje se “snimaju” na bilo kom nivou ubedljive kao nešto što bi iko pri
zdravoj pameti snimao.
Dakle, mana je u tome što found footage kao koncept naprosto ne stoji na nivou narativa, Ayer ne uspeva ni da ga opravda ni da ga pripovedački istera do kraja. Međutim, ovo atipično kadriranje, pa samim tim i gluma, u pojedinim aspektima unapređuju film i daju mu jednu nekonvencionalnu formu koja mi je izuzetno prijala. Iako su mi pripovedački kvaliteti filma i uverljivost izuzetno važni, ipak mi je vizuelnost još važnija a odluka da se okrene ovom multicam divljanju kod Ayera daje odlične vizuelne rezultate i uprkos tome što fundamentima ovog filma gledaočev razum često govori “ne”, gledalački instinkt govori “da”.
Dakle, taj fundamentalni problem prepoznajem i smetao mi je, ali sam do kraja filma u njemu izuzetno uživao.
THE END OF WATCH je silovit hard-R policijski film o dvojici neustrašivih nekorumpiranih hardcore policajaca u South Centralu koji sreću sve i svašta na ulicama South Centrala. U jednom trenutku upadaju u nevolje sa kartelom iz Sinaloe i to nas vodi prema krvavom završetku.
THE END OF WATCH je epizodičan, junaci odnosno glavni glumci ga drže na okupu ali iz te epizodičnosti Ayer izvlači priličnu pripovedačku koherentnost. Slučajevi sa kojima se policajci susreću čine da WIRE i slične serije deluju kao Branko Kockica u odnosu na ovo a Ayer je možda i najodaniji Ellroyev đak tako da se stalno kreće tankom linijom između obožavaoca i mrzitelja LAPD iako na kraju oni bivaju tretirani kao “pali anđeli” koji štite LA od zla.
Bez ikakve sumnje, ako je neko uspeo da izgradi konzistentan opus mačo filma o ljudima u uniformama to je Ayer, a njegove režije ga čine možda i najozbiljnijim pretendentom na Mannov tron kada je reč o stavu njegovih junaka.
Ayer odlično kombinuje “masni realizam” i mačo fantaziju, smenjujući bromance, surove slučajeve i junaćke činove koji se graniče sa psihozom.
Jake Gylenhaal i Michael Pena imaju potrebnu fizičku snagu i šarm da pokriju mačo i bromance i teritoriju ali su obojica dovoljno dobri glumci i za realističku, naturalističku, dimenziju ove priče.
Ayer kreće u THE END OF WATCH sa predznanjem svih filmova o policiji, i do kraja nudi nešto novo, bitan dodatak tom kanonu i što je još važnije priču na čijem su kraju čak i najciničiniji gledaoci počeli da navijaju za njegove junake i njihovu stranu.
Direktor fotografije Roman Vasyanov u ovom filmu raspolaže čitavim zoo-vrtom raznih kamera sa raznim fakturama slike i montažeru isporučuje raskoš materijala iz kog nastaje ovaj vizuelno vrlo dinamičan film.
Fokus na junake iz kojih na kraju proizilazi priča je zapravo doveden do savršenstva u Ayerovom sledećem filmu FURY. Da nije tog kiksa sa found footageom, mislim da bi to savršenstvo bilo dostignuto već u END OF WATCH.
* * * / * * * *
Dakle, mana je u tome što found footage kao koncept naprosto ne stoji na nivou narativa, Ayer ne uspeva ni da ga opravda ni da ga pripovedački istera do kraja. Međutim, ovo atipično kadriranje, pa samim tim i gluma, u pojedinim aspektima unapređuju film i daju mu jednu nekonvencionalnu formu koja mi je izuzetno prijala. Iako su mi pripovedački kvaliteti filma i uverljivost izuzetno važni, ipak mi je vizuelnost još važnija a odluka da se okrene ovom multicam divljanju kod Ayera daje odlične vizuelne rezultate i uprkos tome što fundamentima ovog filma gledaočev razum često govori “ne”, gledalački instinkt govori “da”.
Dakle, taj fundamentalni problem prepoznajem i smetao mi je, ali sam do kraja filma u njemu izuzetno uživao.
THE END OF WATCH je silovit hard-R policijski film o dvojici neustrašivih nekorumpiranih hardcore policajaca u South Centralu koji sreću sve i svašta na ulicama South Centrala. U jednom trenutku upadaju u nevolje sa kartelom iz Sinaloe i to nas vodi prema krvavom završetku.
THE END OF WATCH je epizodičan, junaci odnosno glavni glumci ga drže na okupu ali iz te epizodičnosti Ayer izvlači priličnu pripovedačku koherentnost. Slučajevi sa kojima se policajci susreću čine da WIRE i slične serije deluju kao Branko Kockica u odnosu na ovo a Ayer je možda i najodaniji Ellroyev đak tako da se stalno kreće tankom linijom između obožavaoca i mrzitelja LAPD iako na kraju oni bivaju tretirani kao “pali anđeli” koji štite LA od zla.
Bez ikakve sumnje, ako je neko uspeo da izgradi konzistentan opus mačo filma o ljudima u uniformama to je Ayer, a njegove režije ga čine možda i najozbiljnijim pretendentom na Mannov tron kada je reč o stavu njegovih junaka.
Ayer odlično kombinuje “masni realizam” i mačo fantaziju, smenjujući bromance, surove slučajeve i junaćke činove koji se graniče sa psihozom.
Jake Gylenhaal i Michael Pena imaju potrebnu fizičku snagu i šarm da pokriju mačo i bromance i teritoriju ali su obojica dovoljno dobri glumci i za realističku, naturalističku, dimenziju ove priče.
Ayer kreće u THE END OF WATCH sa predznanjem svih filmova o policiji, i do kraja nudi nešto novo, bitan dodatak tom kanonu i što je još važnije priču na čijem su kraju čak i najciničiniji gledaoci počeli da navijaju za njegove junake i njihovu stranu.
Direktor fotografije Roman Vasyanov u ovom filmu raspolaže čitavim zoo-vrtom raznih kamera sa raznim fakturama slike i montažeru isporučuje raskoš materijala iz kog nastaje ovaj vizuelno vrlo dinamičan film.
Fokus na junake iz kojih na kraju proizilazi priča je zapravo doveden do savršenstva u Ayerovom sledećem filmu FURY. Da nije tog kiksa sa found footageom, mislim da bi to savršenstvo bilo dostignuto već u END OF WATCH.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment