Pogledao sam NAHRANI ME Z BESEDAMI Martina Turka. Reč je o mešavini
melodrame i okultnog trilera u kojoj melodrama odnosi prevagu, ali se
poneki melodramski detalj režira sa intenzitetom trilera. Reditelj i
scenarista Martin Turk se opredelio sa rašomonski prilaz priči, nudeći
tri ugla gledanja na iste događaje, i u strukturalnom pogledu ovaj
eksperiment ima određenog smisla jer prve dve priče "podgrevaju
misteriju" a treći ugao gledanja je i razjašnjava.
U pogledu napetosti, možda i najsnažniji segment jeste naizgled najpitomiji - o boravku žene sa ćerkom kod senilne svekrve - dočim su uvodni detektivski segment i završni "okultni" zapravo jači u domenu melodrame.
Film je zanmljiv ali ne i sasvim uspešan na nivou vođenja priče. Međutim, kroz svoju svedenost uspeva da se nametne kao pristojan "mali regionalni film". Ono što ga na tom putu jako remeti jeste Turkova malograđanska estetizacija junaka. Ovo je jedan od onih filmova u kojima su junaci savršpeno ispeglani i spavaju obučeni u dnevnu odeću a i kada se skinu u opižamu izgledaju kao da su izašli iz televizijske reklame.
Kod Turka su čak i beskućnici besprekorno dizajnirani, u idealno odabranu odeću beskućnika.
Takav dizajn produkcije dosta ometa ukupan utisak i stvari čini neubedljivim.
Boris i Sebastian Cavazza igraju oca i sina koji polaze u potragu za nestalim drugim sinom koji je netao u Italiji istražujući Isusov rukopis. Dosta biografskog se može učitati u njihov odnos na ekranu ali glumački, Boris i Sebastian nažalost ne pružaju zbir svojih talenata već nude jedan zanimljiv ali ipak osrednji nastup, sa dosta praznog hoda i promašenih prilika.
* * / * * * *
U pogledu napetosti, možda i najsnažniji segment jeste naizgled najpitomiji - o boravku žene sa ćerkom kod senilne svekrve - dočim su uvodni detektivski segment i završni "okultni" zapravo jači u domenu melodrame.
Film je zanmljiv ali ne i sasvim uspešan na nivou vođenja priče. Međutim, kroz svoju svedenost uspeva da se nametne kao pristojan "mali regionalni film". Ono što ga na tom putu jako remeti jeste Turkova malograđanska estetizacija junaka. Ovo je jedan od onih filmova u kojima su junaci savršpeno ispeglani i spavaju obučeni u dnevnu odeću a i kada se skinu u opižamu izgledaju kao da su izašli iz televizijske reklame.
Kod Turka su čak i beskućnici besprekorno dizajnirani, u idealno odabranu odeću beskućnika.
Takav dizajn produkcije dosta ometa ukupan utisak i stvari čini neubedljivim.
Boris i Sebastian Cavazza igraju oca i sina koji polaze u potragu za nestalim drugim sinom koji je netao u Italiji istražujući Isusov rukopis. Dosta biografskog se može učitati u njihov odnos na ekranu ali glumački, Boris i Sebastian nažalost ne pružaju zbir svojih talenata već nude jedan zanimljiv ali ipak osrednji nastup, sa dosta praznog hoda i promašenih prilika.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment