Tuesday, November 18, 2014

KRISTY

Pogledao sam KRISTY Ollyja Blackburna,

Pamtim njegov debi i o samom Ollyju tada sam kazao...

Pogledao sam DONKEY PUNCH Olivera Blackburna.


Ono što je vrlina filma DONKEY PUNCH je odlična fotografija i solidna režija, kao i izvesna dinamičnost događaja. Naravno, to što se nešto stalno dešava ne znači da film nije povremeno dosadan ali ta dosada ne proističe iz sporosti ili odsustva dešavanja nego iz banalnosti radnje koja je poverena junacima.

Ipak, DONKEY PUNCH je pristojan debi za Olivera Blackburna koji ima dar za pravljenje atraktivnih filmova i u budućnosti bi mogao biti solidan profi. Ono gde je njegov film pao su ipak elementi koji se inače ne sreću često i koji su karakteristični za vrhunske majstore.

* * ½ / * * * *

KRISTY je definitivno korak napred, mada iste 2014. godine, Olly ima još jedan sjajan rad, tri epizode serije GLUE. No, kad je reč o KRISTY imamo posla sa jednim izuzetno atraktivno režiranim slasherom na tragu filma THE PURGE ali bez Blumove svedenosti, i oskudice, iako je ovaj film suštinski vezan za jednu lokaciju sa raznovrsnim objektima unutar nje. Međutim, u Blackburnovoj egzekuciji ove premise nema nikakve oskudice, film je bogato snimljen, sa vrlo efektnom fotografijom, obiljem pozicija kamere koje čine da u montaži film dobije punu dinamiku, i da lokacije budu iskorišćene u filmu-potere visokog tempa.

Blackburn u ovom filmu uvodi slasher u domen survival filma koji je postao vrlo aktuealn u poslednjih par godina sa naslovima kao što su GRAVITY i LONE SURVIVOR. Činjenicu da junakinja "preživljava" tako dugo pravda time što su ubice pripadnici sekte kojima je cilj da se "poigraju" sa lovinom a ne da je zakolju po kratkom postupku.

U pogledu dramaturgije, film stavlja osnovni akcenat na poteru i scene suspensea, međutim Blackburn vrlo korektno rešava pitanja postojanja policije i drugih osoba/ slučajnih prolaznika/ porodice & prijatelja tako da ovo srećom nije slasher smešten na mestu gde nema mobilnog dometa, ili su policajci toliko glupi da budu ubijeni s leđa, a opet na kraju obrni-okreni sve pada na pleća glavne junakinje.

Inače, naslovni lik (u izvesnom smislu naslovni) igra Haley Bennet, teen zvezda koju sam zapazio u filmu MUSIC & LYRICS a onda izgubio iz vida. Uprkos tome što ne donosi upečatljivu rolu sasvim je solidna u Blackburnovom sistemu i odgovara na sve izazove koji su pred njom postavljeni, i na kraju uspeva da stvori i identifikaciju kod publike. No, ostaje žal što ovu ulogu ne igra neka poznatija/ perspektivnija glumica čime bi KRISTY možda dobio i veće priznanje i jaču distribuciju.

Sadržaj očigledno nije primarni adut ovog filma. Međutim, Blackburn toliko vlada forma da suspense i potera postaju sadržaj. U tom rizičnom pokušaju da se formom nadoknadi sadržaj Blackburn uspeva i potvrđuje da je uprkos svojoj spotty karijeri reditelja i scenariste, 2014. godine sa serijom GLUE i filmom KRISTY konačno izašao na pravi put.

Šteta je što zapravo ova vrsna mišićavog, old school suspense filmmakinga više nema svoje mesto u horor-ponudi holivudskih studija koji su pošli nekim čudnim high concept putem slično indie hororu i negde na tom putu zagubili zanatsku kompetentnost.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment