Sunday, June 15, 2014

MEA CULPA

Pogledao sam MEA CULPA Freda Cavayea, novi besmisleni i neuverljivi krimić ovog zbilja prehvaljenog francuskog žanrovca koji nažalost nema šta da pruži sem entuzijazma. Ovog puta MEA CULPA u sebi nosi priču Olivier Marchala što je pomalo približava seriji BRAQUO sa kojom deli likove načetih, propalih pandura, i naravno Srbe kao reprezente podzemlja. Međutim, iako BRAQUO nije baš najinteligentnija serija koju smo gledali, štaviše spada među najprijatnije među najglupljim i najuverljivijim, MEA CULPA u sve donosi dodatnu dozu Cavayeove perverzije. Naime, ta njegova sklonost da u triler-potere unese suvišne elemente, da skoro namerno uvede neke apsolutno nepotrebne i neuverljive detalje, postaje već pomalo fascinantna. Naime, u tri igrana filma, od kojih je jedan dogurao do holivudskog rimejka, Cavaye ponavlja iste greške i još uvek se smatra svežom krvlju u domenu policiera.

U filmu MEA CULPA srećom, barem ima te tuposti i efikasnosti serije BRAQUO, tako da film u pojedinim deonicama uspeva da bude simpatično tupav. Međutim, Cavayeova sklonost ka komplikovanju u više navrata kvari sreću, kao i poslovična neuverljivost postavke čaik i za okvire akcionog trilera.

Ipak, MEA CULPA je jedan od onih filmova koje gledamo jer se nadamo da će nam pružiti iskorak u odnosu na holivudski kliše, a a na kraju dobijamo nešto što je ispod nivoa klišea kakvi bi zapali u DTV. No, entuzijazam ka evropskom krimiću i srpski krimosi koje predvodi odlični Velibor Topić mogu biti zanimljivi ljubiteljima i poznavaocima.

* 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment