Pogledao sam IL PICCOLO DIAVOLO komediju Roberta Benignija iz 1988. godine u kojoj je imao priliku da pored sebe režira i Waltera Matthaua. Ostavljam mogućnost da je Matthauovoj ulozi u ovoj filmu smetalo to što sam je gledao sa italijanskim dubbingom, međutim čini mi se da je Benigni koji je stekao status jednog od bitnijih savremenih reditelja komedija i komičara uopšte propustio dobru priliku da pruži nešto novo u Matthauovom opusu. Srećom, iako je Matthau u vreme snimanja ovog filma već bio veteran, u Holivudu je uspeo da se reinventuje još jednom tokom devedesetih tako da ovaj neuspeli izlet u Evropu nije bio fatalan po njegovu karijeru.
Benigni je s druge strane sebi ipak našao bolju meru tako da je on prisutan u dva najsmešnija set-piecea. Ostatak filma se u benignijevskom stilu grčevito bori da bude smešan i u tome uglavnom ne uspeva. Matthau je u tom pogledu potrošen jer Benigni ne uspeva da mu nađe adekvatno mesto i materijal, premda zbog italijanskog duba nije moguće čuti njegov karakteristični glas koji je možda donosio neki osmeh.
U odnosu na očekivanja koja donosi pomen ovakva dva imena na istom projektu, IL PICCOLO DIAVOLO je zapravo priličan promašaj koji srećom barem nije dosadan i podseća na Benignijevu simpatičnu, nepretencioznu, predoskarovsku fazu.
* 1/2 / * * * *
Benigni je s druge strane sebi ipak našao bolju meru tako da je on prisutan u dva najsmešnija set-piecea. Ostatak filma se u benignijevskom stilu grčevito bori da bude smešan i u tome uglavnom ne uspeva. Matthau je u tom pogledu potrošen jer Benigni ne uspeva da mu nađe adekvatno mesto i materijal, premda zbog italijanskog duba nije moguće čuti njegov karakteristični glas koji je možda donosio neki osmeh.
U odnosu na očekivanja koja donosi pomen ovakva dva imena na istom projektu, IL PICCOLO DIAVOLO je zapravo priličan promašaj koji srećom barem nije dosadan i podseća na Benignijevu simpatičnu, nepretencioznu, predoskarovsku fazu.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment