Saturday, January 5, 2013

JACK REACHER

Pogledao sam JACK REACHER Christophera McQuarrieja, jos jedan pokusaj da Tom Cruise dobije fransizu koja bi isla uporedo sa MISSION IMPOSSIBLE koji se pokazao kao njegova najmudrija investicija kada mu je zvezda posle serije ogromnih hitova naglo posnula. Zapravo, jedino GHOST PROTOCOL drzi Cruisera jos uvek u ozbiljnoj blockbuster igri u ovim danima kada je on maltene poslednja preostala zvezda svoje generacije, da ne kazem epohe. Cruiser ocigledno ne zeli da se odrekne pozicije major filmske zvezda na sta je spreman Bruce Willis ili da ostavi glumu po strani kao Mel Gibson. Medjutim, u poslednje vreme, ono sto je ranije karakterisalo Cruisea a to je mudar odabir uloga, pocinje da jenjava. Od KNIGHT AND DAY cini se da Cruise redja autogolove, sa GHOST PROTOCOLom kao recidivom ranijh vremena.
JACK REACHER nije dobar film, ali to na stranu, jos je vaznije to i da je dobar, ovo nije film za Cruisea. U REACHERu, Cruise igra ulogu koja je skrojena mnogo pre za Mela Gibsona, neuoticni bivsi vojni istrazitelj koji zivi off the grid i uvek je nekoliko koraka isped protivnika kako u mentalnom, tako i u fizickom pogledu mnogo vise ima mesta u onome sto je Gibson radio u svojoj RANSOM/PAYBACK fazi nego sa Cruiseom. On je u fizickom pogledu istovemeno neubedljiv kao borac, uostalom junak kog je osmislio Lee Child je gromada a previse je ocuvan za osobu koja zivi kao odmetnik.
Cruise je dovoljno dobar glumac da ne bude on glavni problem filma, dakle ovo bi se moglo podneti i pogledati da nije pretencioznog scenarija i neselektivne McQuarriejeve rezije. Ako je WAY OF THE GUN delovao kao scenario koji je recmo Walter Hill mogao pretvoriti u smislen film ali je imao tu nesrecu da ga snima osoba zaljubljena u vlastite pisane reci, JACK REACHER deluje kao materijal za krimic od u vrh glave 100 minuta razvucen na 130, sa mistifikacijama koje ne vode nikuda i deluju smesno, rediteljskim resenjima koja se cesto granice sa krajnje naivnm i grcevitim upiranjen nedoraslog reditelja da jednu u sustini prepoznaljivu formu ucini "oneobicenom" iako u tome i mnogo veci maheri nisu uspevali.
U tom duhu filma koji je ubedjen da je bolji nego sto jeste javlja se i Werner Herzog u prilicno blamantnoj ulozi negativca i Robert Duvall, u ulozi sidekickicne "mentorske" figure cija pojava deluje potpuno deplasirano, ne zato sto oni nisu otvoreni za tezgarenje,vec zato sto nas podsecaju na filmove znatno bogatije smislom.
JACK REACHER zbog Cuiseove moci, preglomaznog formata, predugog trajanja, uzaludne ambicije bez pokrica ostavlja utisak mozda i goreg promasaja nego sto zapravo jeste.

* * / * * * *

No comments:

Post a Comment