Pogledao sam MORTELLE RANDONNEE Clauda Millera, adaptaciju romana Marc Boehma koju su napisali otac i sin Audiard. Sudeći po špici, otac Michel je imao veću ulogu u nastanku ovog scenarija nego sin Jacques pa ipak ne može se izbeći jedno "autorsko" poređenje ovog scenarija upravo sa kasnijim Jacquesovim režijama. Naime, sličan karakter opsesivnog "detektiva" koji prati trag zločina iz intimnih razloga, Audiard ima u filmu REGARDE LES HOMMES TOMBER, s tim što u tom filmu postoji znatno radikalniji tretman filmskog vremena i odnos među likovima je baziran na homoerotizmu koji ima više veze sa Jean Genetom nego Stuartom Kaminskym. Zatim, slična potreba junaka da komentariše radnju prisutna je u još nekim literarnim adaptacijama koje je radio Jacques Audiard od kojih je ona sa psom u BAXTERu najradikalnija i najfunkcionalnija. Claude Miller preuzima klasične noir monologe, kojima pisci daju atmosferu priči i dopunjuju informacije i plasira ih kao replike koje junak izgovara u kadru, bez jasne motivacije. Uz još neke "specifičnosti", MORTELLE RANDONNEE se uklapa u pretpostavku Davida Bordwella iz seminalnog eseja o poetici art-house filma u kojoj zastupa tezu da autori sa umetničkim ambicijama često iskoračuju iz konvencija repertoarskog filma koji krase pravilna inscenacija, uverljivost, funckionalnost priče i likova itd. ukoliko je to izraz njihove poetike i specifičnog odnosa prema svetu, odnosno da postoje "loši filmovi koji su umetnički vredni". I tom tezom, Bordwell svakako da objašnjava sve one autore koji su "umetničku snagu" svojih filmova bazirali na pretpostavci da je samo u umetnosti greška, odnosno odstupanje od uspostavljenih konvencija, dozvoljena i može rezultirati uspešnim delom, čak i nečim od vrednijima od onoga što se radi po postulatima.
Claude Miller vrlo očigledno svojim "odstupanjima" od uverljiviosti situacija i likova pokušava da se nametne kao "umetnik" u odnosu na ovu priču, ali je samo deo tih intervencija uspešan, a one koje nisu stvaraju utisak da je reč o delu koje je pretenciozno bez pokrića. Naravno, imajući u vidu Chabrola i njegove brojne filmove, sasvim je sigurno da je Claude Miller imao tradiciju na koju je mogao da se osloni.
Michel Serrault igra detektiva koji postaje opsednut mladom femme fatale koja zavodi muškarce a potom ih ubija i nalazi nove. U njoj on prepoznaje svoju kćer sa kojom je odavno izgubio kontakt, a vremenom počinje da veruje kako bi ta mlada žena zapravo zaista mogla biti njegova ćerka. Devojku igra Isabelle Adjani koja Milleru više služi kao lutka nego kao karakterna glumica i Serrault nosi pretežni "glumački" teret.
MORTELLE RANDONNEE je vrlo intrigantan film, ali Millerova iskliznuča u pretenziju ga devalviraju i čine nekonzistentnim. Savršeno uverljive i čak istinski napete scene se smenjuju sa trapavom ironijom koje nema puno ali je ima sasvim dovoljno da poremeti ravnotežu filma.
Čini se da postoje neki slojevi priče koji ni Miller ni scenaristi nisu u dovoljnoj meri razradili, kao što je recimo biseksualnost glavne junakinje koja se jednom pojavi ali ne zaigra značajnu ulogu.
Čini mi se da je Audiard u rediteljskom opusu na mnogo zreliji način oporavio francuski krimić, vraćajući da realističkim korenima i dodajući mu mistiku umesto ironije kao nadogradnju, naročito insistirajući na snažnim seksualnim impulsima koji vezuju likove i koji su stalno na finoj liniji između Kaminskog i Geneta. Istorijski progres unutaž žanra se stoga može prepoznati upravo u njegovom radu i čini mi se da neke od stvari koje su ostale nerazrađene poput tog dosta snažno biseksualnog motiva deluju kao nešto što bi Jacques mnogo bolje iskoristio od "matoraca" koji sa tim nisu znali šta da rade.
MORTELLE RANDONNEE je prepun devjacija u odnosu na evoluciju žanra i donosi dosta ćorsokaka, ipak ovaj rad iz 1983. godine je bitan film za žanr i značajan scenaristički doprinos Audiardovom opusu iako bi se po špici reklo da je on na ovom filmu bio sporedni pisac.
* * * / * * * *
Claude Miller vrlo očigledno svojim "odstupanjima" od uverljiviosti situacija i likova pokušava da se nametne kao "umetnik" u odnosu na ovu priču, ali je samo deo tih intervencija uspešan, a one koje nisu stvaraju utisak da je reč o delu koje je pretenciozno bez pokrića. Naravno, imajući u vidu Chabrola i njegove brojne filmove, sasvim je sigurno da je Claude Miller imao tradiciju na koju je mogao da se osloni.
Michel Serrault igra detektiva koji postaje opsednut mladom femme fatale koja zavodi muškarce a potom ih ubija i nalazi nove. U njoj on prepoznaje svoju kćer sa kojom je odavno izgubio kontakt, a vremenom počinje da veruje kako bi ta mlada žena zapravo zaista mogla biti njegova ćerka. Devojku igra Isabelle Adjani koja Milleru više služi kao lutka nego kao karakterna glumica i Serrault nosi pretežni "glumački" teret.
MORTELLE RANDONNEE je vrlo intrigantan film, ali Millerova iskliznuča u pretenziju ga devalviraju i čine nekonzistentnim. Savršeno uverljive i čak istinski napete scene se smenjuju sa trapavom ironijom koje nema puno ali je ima sasvim dovoljno da poremeti ravnotežu filma.
Čini se da postoje neki slojevi priče koji ni Miller ni scenaristi nisu u dovoljnoj meri razradili, kao što je recimo biseksualnost glavne junakinje koja se jednom pojavi ali ne zaigra značajnu ulogu.
Čini mi se da je Audiard u rediteljskom opusu na mnogo zreliji način oporavio francuski krimić, vraćajući da realističkim korenima i dodajući mu mistiku umesto ironije kao nadogradnju, naročito insistirajući na snažnim seksualnim impulsima koji vezuju likove i koji su stalno na finoj liniji između Kaminskog i Geneta. Istorijski progres unutaž žanra se stoga može prepoznati upravo u njegovom radu i čini mi se da neke od stvari koje su ostale nerazrađene poput tog dosta snažno biseksualnog motiva deluju kao nešto što bi Jacques mnogo bolje iskoristio od "matoraca" koji sa tim nisu znali šta da rade.
MORTELLE RANDONNEE je prepun devjacija u odnosu na evoluciju žanra i donosi dosta ćorsokaka, ipak ovaj rad iz 1983. godine je bitan film za žanr i značajan scenaristički doprinos Audiardovom opusu iako bi se po špici reklo da je on na ovom filmu bio sporedni pisac.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment