Pogledao sam KILLER JOE Williama Friedkina. Ovo je jedan od primera kada veteran ulazi u neo noir, žanr koji je imao svoj vrhunac pre dobrih 15-20 godina i pokušava da se nađe u njemu što je recimo Lumetu savršeno uspelo u odličnom, čak iznenađujuće vitalnom BEFORE THE DEVIL KNOWS YOU'RE DEAD. KILLER JOE je nažalost daleko od tog nivoa, jednim delom zato što je izuzetno nefilmičan, Friedkin nije uspeo da izbriše pozorišne korene iz drame koju za scenario adaptira Tracy Letts. Nije problem u tome što autor drame adaptira vlastito delo, već prosto u samim korenima dramaturgije koja je statična i prenaglašena za filmske okolnosti. Otud KILLER JOE deluje kao neki marginalni film iz sredine devedesetih koji je nastao neposredno posle Tartantinovog uspeha. Samo sticajem okolnosti danas KILLER JOE nije deo jedne gomile istovetnih filmova, ova moda je već odavno iza nas pa samim tim ovaj naslov deluje kao nešto autonomnije ostvarenje.
Matthew McConaughey je jedini filmičan lik u ovoj priči. On nije simpatičan, nije zanimljiv naročito, kao na ostali, ali barem ima harizmu filmske zvezde koja čini da ovde prikazana šmira zaliči nešto što ima veze sa filmom. Emile Hirch je stalno nadomak velikih stvari ali stalno mu nešto nedostaje i lik kog igra u KILLER JOEu je nekoliko nijansi odvratnosti i nezanimljivosti ispod onog kog tumači u filmu ALPHA DOG. Spadam među onu najređu grupu ljudi kojima je ALPHA DOG bio cool film, ali ceo smisao tog filma je da govori o nezanimljivim kretenima koji postepeno počine nešto strašno. KILLER JOE pokušava da bude bizaran ali na kraju deluje začuđujuće pitomo io neinventivno, bezopasno kad pokušava da bude opasan i šuplje kad pokušava da bude smešan.
Friedkin je jedan od onih reditelja koji već nekoliko decenija, i to dve ili tri, ne pokazuje znake života i značaja koji je imao kada je na početku karijere pomerao horizonte forme u holivudskom filmu. Otud, KILLER JOE dobija nešto veću koncentraciju ljudi koji su ga radili nego što zaslužuje i nešto veću pažnju kritike. Činjenica da je ovo nešto bolje od taloga kroz koji Friedkin baulja decenijama ne menja mnogo na stvari - KILLER JOE je film koji je imao sreće da nije izašaop 1996. jer bi tada bio na dnu VHS police.
* * / * * * *
Matthew McConaughey je jedini filmičan lik u ovoj priči. On nije simpatičan, nije zanimljiv naročito, kao na ostali, ali barem ima harizmu filmske zvezde koja čini da ovde prikazana šmira zaliči nešto što ima veze sa filmom. Emile Hirch je stalno nadomak velikih stvari ali stalno mu nešto nedostaje i lik kog igra u KILLER JOEu je nekoliko nijansi odvratnosti i nezanimljivosti ispod onog kog tumači u filmu ALPHA DOG. Spadam među onu najređu grupu ljudi kojima je ALPHA DOG bio cool film, ali ceo smisao tog filma je da govori o nezanimljivim kretenima koji postepeno počine nešto strašno. KILLER JOE pokušava da bude bizaran ali na kraju deluje začuđujuće pitomo io neinventivno, bezopasno kad pokušava da bude opasan i šuplje kad pokušava da bude smešan.
Friedkin je jedan od onih reditelja koji već nekoliko decenija, i to dve ili tri, ne pokazuje znake života i značaja koji je imao kada je na početku karijere pomerao horizonte forme u holivudskom filmu. Otud, KILLER JOE dobija nešto veću koncentraciju ljudi koji su ga radili nego što zaslužuje i nešto veću pažnju kritike. Činjenica da je ovo nešto bolje od taloga kroz koji Friedkin baulja decenijama ne menja mnogo na stvari - KILLER JOE je film koji je imao sreće da nije izašaop 1996. jer bi tada bio na dnu VHS police.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment