Sa zakašnjenjem sam pogledao korejski HANSEL AND GRETEL Yim Pil Sunga, reditelja koga sam zapazio po solidnom filmu ARCTIC JOURNALS. HANSEL AND GRETEL je znatno ambiciozniji i znatno slabiji film u kome se mana iz prethodnog filma prenela u znatno većim razmerama.
Naime, ANTARCTIC JOURNAL je bio baziran na jednostavnoj premisi koju je pošteno iako relativno mehanički priveo kraju, usput stvarajući dobru atmosferu i utisak o fscinantnim i surovim prostranstvima gde je priča smeštena. HANSEL AND GRETEL dovodi tu mehaničnost do paroksizma.
Yim Pil Sung u ovom filmu nudi suvu mehaniku ne samo na nivou zapleta i osnovnog zamjca koji vodi priča, već i na nivou karaktera i na nivou dizajna. Svaki detalj je potpuno očekivan a rediteljska mehanika izlagaja sih tih sadržaja koje je Yim Pil Sung pripremio je bazirana na pretpostavci da je sve što gledamo apsolutno revolucionarno.
Otud vremenom HANSEL AND GRETEL pistaje gotovo nepodnošljiv, kao film koji je u neprestanom grču da nas zadivi a pritom manipuliše idejama i rešenjima koja su na nivou simbolike u reklamama. Prilično je neobično da ovako ambiciozan film koji definitivno nije art-house (osim ako ja nešto nisam pogrešno razumeo) bude u toj meri žanrovski neodređen. Najsličniji film koji bi polužio za poređenje je Tarsemov THE CELL koji je ipak jasno profilisan kao triler, a HANSEL AND GRETEL luta između ekscentrične porodične drame, osavremenjene bajke, dekonstrukcije bajke i horora a na kraju ne spada ni u jedan od tih žanrova, što je za ovako ambiciozan i skup film skoro pa nedopustivo.
Šteta je što su solidan budžet i veliko tehničko znanje uzalud utrošeni na ovako nerazrađen koncept za koji je potpuno neverovatno da ne funkcioniše ako imamo u vidu na kojim je elementima baziran.
* * / * * * *
Naime, ANTARCTIC JOURNAL je bio baziran na jednostavnoj premisi koju je pošteno iako relativno mehanički priveo kraju, usput stvarajući dobru atmosferu i utisak o fscinantnim i surovim prostranstvima gde je priča smeštena. HANSEL AND GRETEL dovodi tu mehaničnost do paroksizma.
Yim Pil Sung u ovom filmu nudi suvu mehaniku ne samo na nivou zapleta i osnovnog zamjca koji vodi priča, već i na nivou karaktera i na nivou dizajna. Svaki detalj je potpuno očekivan a rediteljska mehanika izlagaja sih tih sadržaja koje je Yim Pil Sung pripremio je bazirana na pretpostavci da je sve što gledamo apsolutno revolucionarno.
Otud vremenom HANSEL AND GRETEL pistaje gotovo nepodnošljiv, kao film koji je u neprestanom grču da nas zadivi a pritom manipuliše idejama i rešenjima koja su na nivou simbolike u reklamama. Prilično je neobično da ovako ambiciozan film koji definitivno nije art-house (osim ako ja nešto nisam pogrešno razumeo) bude u toj meri žanrovski neodređen. Najsličniji film koji bi polužio za poređenje je Tarsemov THE CELL koji je ipak jasno profilisan kao triler, a HANSEL AND GRETEL luta između ekscentrične porodične drame, osavremenjene bajke, dekonstrukcije bajke i horora a na kraju ne spada ni u jedan od tih žanrova, što je za ovako ambiciozan i skup film skoro pa nedopustivo.
Šteta je što su solidan budžet i veliko tehničko znanje uzalud utrošeni na ovako nerazrađen koncept za koji je potpuno neverovatno da ne funkcioniše ako imamo u vidu na kojim je elementima baziran.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment