Pogledao sam THE DICTATOR Larry Charlesa. Sacha Baron Cohen verovatno neće moći da u ovom satiričnom formatu ponovi kulturološki udar koji je doneo BORAT. Iako THE DICTATOR nema u sebi elemente skrivene kamere, spoja naturščika i običnog sveta suočenih sa Cohenovom ekscentričnošću, i radi se o filmu u kome Cohenova karikatura sreće fikcionalne likove, ne može se potpuno odvojiti od onoga što je počeo BORAT.
Međutim, BORAT je stvarno film vrhunskog integriteta i delo koje je istinski umetnički vredno i u mnogim aspektima avangardno. To je nedostajalo filmu BRUNO koji je usledio i zato je bio poprilično bezvredan skup gegova. THE DICTATOR je u formalnom smislu znatno konvencionalniji ali je zato slojevit i ideološki zanimljiv.
THE DICTATOR je movie ali je politički zreo i sočan. Kada je na početku filma izašla posveta Kim Jong Ilu, bio sam zgrožen. To mi je delovalo kao neukusan vic, iz koje god ideološke pozicije da ga gledamo. Međutim, kada se završio film shvatio sam da bi Dragi vođa voleo ovaj film.
Naime, Cohen je od svog naslovnog junaka napravio heroja, dao mu je humanu dimenziju koja je upravo ključ po kome se danas "diktatori" prevashodno otpisuju. Naime, jedna od ključnih propgandnih tehnika u danima "apolitične politike" u kojima se ideologija i poitički interesi sakrivaju iza navodno nepobitnih pravnih procena i humanitarnih činjenica, jeste insistiranje na nehumanim aspektima njihove vladavine, na tome kako su oni sadisti, izopačenici svake vrste, raspikuće i sl. Cohenov junak jeste sve to, ali je ipak prikazan kao čovek sa kojim je moguće saosećati i razviti određenu vrstu apsurdnog razumevanja.
Stoga, kad se razgrnu primedbe bazirane na infantilizovanim doživljajima politike kroz inistiranje na humanosti, ostaje ideologija. A tu Zapad nije baš jak. Cohen to ne samo da pokazuje kroz svoj završni monolog nego i kroz ceo zaplet filma. Naime, jedini "politički" problem sa kojim je junak u filmu suočen, a to je potreba da se desi puč jer on ne želi da proda naftna polja stranim silama, jeste problem u kome Amerika nije u pravu. Sve ostalo je lična idiosinkrazija glavnog, komičnog junaka, koji je atipičan utoliko što za razliku od tipičnih komičnih junaka koji su opterećeni željama koje im prevazilaze mogućnosti, on ipak jeste na čelu države. Ipak, upravo u tome i jeste možda ključni ideološki zahvat - on jeste na čelu države ali je komičan zato što misli da je jednak sa onima koji su na čelu nekih drugih država.
THE DICTATOR je film koji u svakom pogldu dobro razume temu kojom se bavi. Uz to, film je izuzetno smešan, i predstavlja pravi povratak Cohena u formu, iako ovog puta on svoju politiku produžava drugim sredstvima.
* * * 1/2 / * * * *
Međutim, BORAT je stvarno film vrhunskog integriteta i delo koje je istinski umetnički vredno i u mnogim aspektima avangardno. To je nedostajalo filmu BRUNO koji je usledio i zato je bio poprilično bezvredan skup gegova. THE DICTATOR je u formalnom smislu znatno konvencionalniji ali je zato slojevit i ideološki zanimljiv.
THE DICTATOR je movie ali je politički zreo i sočan. Kada je na početku filma izašla posveta Kim Jong Ilu, bio sam zgrožen. To mi je delovalo kao neukusan vic, iz koje god ideološke pozicije da ga gledamo. Međutim, kada se završio film shvatio sam da bi Dragi vođa voleo ovaj film.
Naime, Cohen je od svog naslovnog junaka napravio heroja, dao mu je humanu dimenziju koja je upravo ključ po kome se danas "diktatori" prevashodno otpisuju. Naime, jedna od ključnih propgandnih tehnika u danima "apolitične politike" u kojima se ideologija i poitički interesi sakrivaju iza navodno nepobitnih pravnih procena i humanitarnih činjenica, jeste insistiranje na nehumanim aspektima njihove vladavine, na tome kako su oni sadisti, izopačenici svake vrste, raspikuće i sl. Cohenov junak jeste sve to, ali je ipak prikazan kao čovek sa kojim je moguće saosećati i razviti određenu vrstu apsurdnog razumevanja.
Stoga, kad se razgrnu primedbe bazirane na infantilizovanim doživljajima politike kroz inistiranje na humanosti, ostaje ideologija. A tu Zapad nije baš jak. Cohen to ne samo da pokazuje kroz svoj završni monolog nego i kroz ceo zaplet filma. Naime, jedini "politički" problem sa kojim je junak u filmu suočen, a to je potreba da se desi puč jer on ne želi da proda naftna polja stranim silama, jeste problem u kome Amerika nije u pravu. Sve ostalo je lična idiosinkrazija glavnog, komičnog junaka, koji je atipičan utoliko što za razliku od tipičnih komičnih junaka koji su opterećeni željama koje im prevazilaze mogućnosti, on ipak jeste na čelu države. Ipak, upravo u tome i jeste možda ključni ideološki zahvat - on jeste na čelu države ali je komičan zato što misli da je jednak sa onima koji su na čelu nekih drugih država.
THE DICTATOR je film koji u svakom pogldu dobro razume temu kojom se bavi. Uz to, film je izuzetno smešan, i predstavlja pravi povratak Cohena u formu, iako ovog puta on svoju politiku produžava drugim sredstvima.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment