THE HUNGER GAMES

Pogledao sam THE HUNGER GAMES Gary Rossa, ekstremno popularnu ekranizaciju romana Suzanne Collins i moram priznati da ovako loš holivudski film odavno nisam gledao. U pokušaju da dobije formu velikog spektakla, film je silom produžen na 140 minuta i ovo sad više nije pitanje da li će se doslovno ispoštovati knjiga već da li će se scene skratiti na razumnu meru i uskladiti sa ritomom kakav obično imaju filmovi. Ne bi li se postigao epski efekat u priči koja realno treba da zaprema 90 minuta nekog B-filma, ovde imamo 140 minuta nerazumno dugih scena i očajničkih pokušaja da se THE HUNGER GAMES predstavi kao nešto ozbiljnije od onoga što jeste a to je besramni i ne naročito maštoviti pulp.

Pomisao na nastavke deluje zastrašujuće, ali oni su bili izvesni još pre početka snimanja.

Jennifer Lawrence je dobra glumica i ona pokušava da igra ovo sa punim ubeđenjem, međutim THE HUNGER GAMES je evidentno samo jedan izuzetno vešt potez kojim se plasirala i osigurala u holivudskoj prvoj ligi. Čini mi se da ovo čak neće uspeti da postane ni neki zapamćen populistički karakter jer između ostalog, njen lik je krajnje ambivalentan, nejasan i neupečatljiv na nivou predloška.

Ovakvu hrpu besmislica nisam očekivao od Gary Rossa. On nije velikan ali je odavao utisak reditelja i scenariste koji shvata značaj filmske priče. U ovom slučaju on to ne pokazuje...