Sunday, December 11, 2011

PRAKTIČAN VODIČ KROZ BEOGRAD SA PEVANJEM I PLAKANJEM

Pogledao sam PRAKTIČAN VODIČ KROZ BEOGRAD SA PEVANJEM I PLAKANJEM Bojana Vuletića. Ako imamo u vidu autorsku ekipu, ovaj film bi se mogao nazvati LOVE ACTUALLY I DRUGI ZLOČINUI. Ruku na srce, VODIČ nije toliko okrenut publici kao Richard Currtis ali nije ni hermetičan, i u tom smislu predstavlja dobrodošlo osveženje u našoj filmskoj ponudi naročito ako imamo u vidu da je okosnica našeg bioskopskog repertoara u poslednje dve godine ideološki dosta agresivna, sa naslovima kao što su ŠIŠANJE, MONTEVIDEO i PARADA. U ovom nizu, patriotski naboj MONTEVIDEA pokazao je da je publika pre svega željna nešto manje agresivnih ideoloških postavki ili barem nekih platformi oko kojih ljudi mogu lakše da se okupe. S druge strane, ŠIŠANJE i PARADA pokazali su da publika više voli agresivnije senzacionalističke teme od istijski kvalitetnog filma spuštenog dnevnmopolitičkog tonusa kao što je NEPRIJATELJ. U takvim okolnostima, VODIČ već uzima poene time što odaje utisak filma koji je snimio neko ko nije za hospitalizaciju i nema nameru da vaspitava narod. Ne znam da li su autori imali velike pretenzije ili ne, ali pretenzije se ne osećaju kada se film gleda, tako da ne pobuđuje na negativne reakcije.

Sastavljen od četiri priče, VODIČ ni iz jedne ne izvlači maksimum, osim iz četvrte, i u rediteljskom smislu, čini se, moglo je da se postigne još, čk i sa ovakvim scenarijem. Međutim, tamo gde su glumci dobri a najšarmantniji su u četvrtoj priči i najstudiozniji u trećoj, ta neiskrorišćenost potencijala ne remetni previše ukupni ugođaj.

Spoj nepretencioznih ljubavnih priča i činjenica da se tri od četiri priče odvijaju na engleskom, čini da VODIČ ne liči previše na srpski film i to dodatno odmara publiku - naročito što najbolja - završna priča koja je na srpskom - po duhu odudara od regionalnog čemera iako je po svom zapletu vrlo "regionalna".

Bojan Vuletić i Stefan Arsenijević su sarađivali na fakultetu i u tom periodu Stefan je izgradio poetiku sa kojom je imao uspeha kod nas, ali to nije bila poetika (A)TORZIJE a naročito ne LJUBAVI I DRUGIH ZLOČINA. U tom pogledu, VODIČ je povratak toj poetici i on potvrđuje njenu validnost pa je samim tim šteta što joj se Arsenijević nije vratio kao reditelj, već samo kao scenarista jer mu je to ipak najbolje išlo.

Upravo je u Arsenijevićevim rukama ovaj koncept arty romcoma dobro funkcionisao i eventualno bi film tog tipa mogao imati prevratničku ulogu koja VODIČU ipak izmiče.

Ako imamo u vidu termin premijere, PARADU u bioskopima i sve ostale faktore, uskoro ćemo videti na kakvu klimu će naići VODIČ. Ipak, naša publika do sada nije imala naročito dobra iskustva sa srpskim romcomima a sa ovim bi se mogla provesti sasvim podnošljivo.

* * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment