Pogledao sam RIOT Buzz Kulika, svojevrsni rimejk Siegelovog RIOT IN CELL BLOCK 11, ako ne po samoj priči a ono po metodologiji. Kulik je ostvario zapaženu karijeru na televiziji u uprkos tome što je radio dosta filmova nije se nametnuo kao bitan filmski reditelj. Međutim, snimio je niz sasvim solidnih filmova čiji je osnovni problem bio to što se nisu u dovoljnoj meri izdvajali.
RIOT se međutim izdvaja prvo po podeli koju predvode Jim Brown i Gene Hackman a znamo da su već ostvarili izvrsnu saradnju i u, kod mene često pominjanom, THE SPLITu Gordona Flemynga, a ostatak čine glumci i pravi zatvorenici, kao kod Siegela.
Kulik uspeva da kontroliše ovaj zapaljivi miks i uprkos tome što neke likove svesno stilizuje ne dolazi do disbalansa kada se se recimo susretnu ikonični Jim Brown i naturščici a s druge strane, zatvorenici deluju kao vrlo raspoloženi za zabavu i eksperiment.
Kad je reč o vezanosti ovog filma za Blaxploitation jasno je da Jim Brown kao glumac ne znači da je film u kome igra automatski Blaxploitation.
Uostalom, sarađujući sa Aldrichem ili Tobackom, Brown je šezdesdetih i sedamdesetih obeležio mnoge "belačke" filmove. Ni sam RIOT uprkos bizarnom detalju da ga je producirao William Castle nije exploitation, međutim Brown jeste tretiran kao ikonični crni mačo i mnoge njegove šetnje praćene su tvrdim soulom o robijaškom životu. U tom smislu, ovo rediteljsko rešenje sugeriše da je Brown ovde, i pre totalne Blaxploutation ere imao tu auru crnog uber menscha.
Upros Kulikovim rediteljskim ukrasima, Brownov lik nije superheroj i RIOT donosi priču smeštenu u "sivoj zoni".
Film govori o šačici zatvorenika koji organizuju zatvorksu pobunu da bui u njenoj pozadini organizovali bekstvo.
dakole, za razliku od Siegelovog RIOTa, zatvorenici nemaju političku agendu iako u pojedinim situacijama dolaze u iskušenje da okrenu leđa bekstvu i posvete se politici.
Čuvari su prikazani kao surovi ljudi koje sistem štiti ali ni zatvorenici nisu abolirani. Štaviše, film vrlo slikovito prikazuje raspad sistema kada se buntovnici obodre uz malo domaćeg alkoholnog nektara u čemu prednjači vrlo bizarna scena zatvorskog "bordela" koji se spontano organizuje pod uticajem pića, U toj sceni, nagoveštavajući svoju epizodu iz Tobackovog FINGERSa i Brown dolazi u svoje homoerotsko iskušenje ali mu i odoli.
Upravo to odsustvo preciznog moralnog kompasa među junacima i čini da se otvori dosta zanimljivo razrešenje filma u kome niko nije naročito zaslužio da mu se desi išta dobro.
RIOT efektno koristi lokacije i podelu, snimljen je sa dosta dokumentarističkih ukrasa i Kulik uspeva da jednoj prepoznatljivoj matrici da integritet prevazilazeći exploitation ograničenja. Otud RIOT i idejno postaje jedna znatno ambivalentnija i interesantnija celna nego što bi se od takvog filma očekivalo. Prava je šteta što nije imao priliku da bude pažljivije sagledan.
* * * / * * * *
RIOT se međutim izdvaja prvo po podeli koju predvode Jim Brown i Gene Hackman a znamo da su već ostvarili izvrsnu saradnju i u, kod mene često pominjanom, THE SPLITu Gordona Flemynga, a ostatak čine glumci i pravi zatvorenici, kao kod Siegela.
Kulik uspeva da kontroliše ovaj zapaljivi miks i uprkos tome što neke likove svesno stilizuje ne dolazi do disbalansa kada se se recimo susretnu ikonični Jim Brown i naturščici a s druge strane, zatvorenici deluju kao vrlo raspoloženi za zabavu i eksperiment.
Kad je reč o vezanosti ovog filma za Blaxploitation jasno je da Jim Brown kao glumac ne znači da je film u kome igra automatski Blaxploitation.
Uostalom, sarađujući sa Aldrichem ili Tobackom, Brown je šezdesdetih i sedamdesetih obeležio mnoge "belačke" filmove. Ni sam RIOT uprkos bizarnom detalju da ga je producirao William Castle nije exploitation, međutim Brown jeste tretiran kao ikonični crni mačo i mnoge njegove šetnje praćene su tvrdim soulom o robijaškom životu. U tom smislu, ovo rediteljsko rešenje sugeriše da je Brown ovde, i pre totalne Blaxploutation ere imao tu auru crnog uber menscha.
Upros Kulikovim rediteljskim ukrasima, Brownov lik nije superheroj i RIOT donosi priču smeštenu u "sivoj zoni".
Film govori o šačici zatvorenika koji organizuju zatvorksu pobunu da bui u njenoj pozadini organizovali bekstvo.
dakole, za razliku od Siegelovog RIOTa, zatvorenici nemaju političku agendu iako u pojedinim situacijama dolaze u iskušenje da okrenu leđa bekstvu i posvete se politici.
Čuvari su prikazani kao surovi ljudi koje sistem štiti ali ni zatvorenici nisu abolirani. Štaviše, film vrlo slikovito prikazuje raspad sistema kada se buntovnici obodre uz malo domaćeg alkoholnog nektara u čemu prednjači vrlo bizarna scena zatvorskog "bordela" koji se spontano organizuje pod uticajem pića, U toj sceni, nagoveštavajući svoju epizodu iz Tobackovog FINGERSa i Brown dolazi u svoje homoerotsko iskušenje ali mu i odoli.
Upravo to odsustvo preciznog moralnog kompasa među junacima i čini da se otvori dosta zanimljivo razrešenje filma u kome niko nije naročito zaslužio da mu se desi išta dobro.
RIOT efektno koristi lokacije i podelu, snimljen je sa dosta dokumentarističkih ukrasa i Kulik uspeva da jednoj prepoznatljivoj matrici da integritet prevazilazeći exploitation ograničenja. Otud RIOT i idejno postaje jedna znatno ambivalentnija i interesantnija celna nego što bi se od takvog filma očekivalo. Prava je šteta što nije imao priliku da bude pažljivije sagledan.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment