Tuesday, February 8, 2011

L'HORLONGER DE SAINT-PAUL

Pogledao sam debitantski film Bertrand Taverniera L'HORLONGER DE SAINT-PAUL iz 1974. godine. Od te generacije reditelja, Tavernier mi je daleko najdraži zato što je svoje francuske post-novotalasovske grčeve iskoristio za akcentovanje realizma i pokušaj na jedan dijalektički način priđe i nekim pričama koje bi se mogle smatrati žanrovskim.

U ovoj adaptaciji Simenona, koju su sa njim pisali Jean Aurenche i Pierre Bost, dvojica scenarista iz faze francuske kinematografije protiv koje se Novi Talas ponajviše borio. Tavernier je međutim prvi rehabilitovao te velikane, i sa časnim starinama je često sarađivao da bi na kraju o njima snimio film LAISSEZ-PASSEZ.

Ova ekranizacija Simenona je atipičan krimić o ocu koji saznaje da mu je sin ubio čoveka i nalazi se pod policijskom istragom pošto mu je potomak u bekstvu. Formalno kriminalistička priča gledana iz ugla begunčevog rođaka međutim uskoro postaje kontemplacija o činjenici koliko otac zapravo nije poznavao svog sina i kreće putem vrlo interesantne porodične melodrame.

Philippe Noiret je sjajan u glavnoj ulozi a Tavernier je i kasnije vrlo uspešno sarađivao sa njim. Jean Rochefort u mlađem izdanju od onog na koj smo navikli igra razumnotg policijskog inspektora.

Tavernier radi u realističkom ključu sa posebnim akcentom na sindikalne tenzije i traumu izneverenih ideala 1968. u čijoj se senci odvija cela ova priča smeštena u lionsku radničku klasu. U pojedinim momentima, film dolazi do granice pamfleta ali je nikada ne prelazi.

Već u prvom filmu je bilo prepoznatljivo da je Tavernier reditelj sa poznavanjem filma i jasnom idejom šta novo donosi na scenu. U tom smislu mu se može oprostiti i po definiciji patetična posveta Prevertu.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment