Reprizirao sam YOUNG SHERLOCK HOLMES Barry Levinsona, jedan od kanonskih Amblin radova, na čijem je scenariju sarađivao Chris Columbus koji će petnaestak godina kasnije poći sličnim putem u prvoj ekranizaciji HARRY POTTERa. Ipak, YOUNG SHERLOCK HOLMES je meni mnogo efektniji od bilo kog POTTERa i sjajan utisak koji sam imao kao dete je samo potvrđen ovom reprizom. Između ostalog jedan od razloga je u tome što u ovom filmu nije bilo potrebe da se sputava mašta radi poštovanja književnog dela.
YOUNG SHERLOCK HOLMES je nastao u trenutku velike pomame za serijalom INDIANA JONES i to je svakako doprinelo velikom akcentu da dinamičan, pustolovni razvoj priče, i okultni spektakl u centru zbivanja. Iako, ruku na srce, Barry Levinson nije go-to guy kome bih u tom istorijskom trenutku poverio ovakav film, sigurno je da su Zemeckis ili Dante prirodni kandidati, a zašto ne i Richard Franklin koji je snimio briljantni CLOAK & DAGGER, Levinson je to vrlo dobro uradio i YOUNG SHERLOCK HOLMES ima izuzetan production value i efektne inscenacije, ali, i to je najvažnije, uspeva da funkcioniše između scena koje su očigledni set-pieceovi a to su situacije sa specijalnim efektima na kojima su radili danas poznati reditelji poput Stephen Norringtona i John Lassettera.
Naime, sasvim je jasno da su scene sa specijalnim efektima bile ono po čemu je ovaj film trebalo da se izdvoji od kanona o Sherlock Holmesu, i one su scenaristički dobro opravdane time da se Sherlock bori protiv kulta staroegipatskih asasina koji ubijaju ljude tako što im strelicama ubrizgavaju halucinogene droge od kojih ovi sami upadaju u delirijum i naizgled stradaju u nsrećama i samoubistvima. Otud tih nekoliko scena sa naglašenim 80s specijalnim efektima, od kojih je jedan radio Pixar, ne samo da imaju taj 80s šmek i pridobijaju simpatije koje savremeni efekti nemaju već sam zaplet opravdava njihovu prenaglašenost. Za Pixarovu scenu sa oživelim vitražim bi se moglo reći da na najbolji način pokazuje kako se tehničko ograničenje pretvara u prednost.
Uprkos tome što je jasno da je upravo specijalni efekat nešto što je trebalo da izdvoji ovaj film, Levinson i Columbus izuztno dobro vode priču između ovih sekvenci. YOUNG SHERLOCK HOLMES naravno odstupa od konvencije o tome kako su se kod Doylea upoznali Holmes i Watson, to znamo, međutim, prema Doyleu se odnosi sa dosta poštovanja i na mnogo mesta ubacuje detalje koji treba da nam pokažu krene nekih kasnijih Holmesovih manira.
Glumačka podela je oslonjena na manje poznata imena, ali svi su na visokom nivou kakav bi se i očekivao od ove elegantne produkcije bazirane u Britaniji.
Šteta je što je YOUNG SHERLOCK HOLMES kada je izašao bio flop i što se nije na ovom tragu snimilo još nekoliko filmova. Još je tragičnije što je ovaj film u vrme izlaska olako otpisan kao industrijski produkt, a iz današnje vizure, koliko god on nesporno bio osmišljen u nekom producentskom kabinetu, deluje kao vrhunski primer autorske spontanosti, možda zato što je Amblin upravo imao specifičan autorski pečat u svojim produkcijama.
* * * 1/2 / * * * *
YOUNG SHERLOCK HOLMES je nastao u trenutku velike pomame za serijalom INDIANA JONES i to je svakako doprinelo velikom akcentu da dinamičan, pustolovni razvoj priče, i okultni spektakl u centru zbivanja. Iako, ruku na srce, Barry Levinson nije go-to guy kome bih u tom istorijskom trenutku poverio ovakav film, sigurno je da su Zemeckis ili Dante prirodni kandidati, a zašto ne i Richard Franklin koji je snimio briljantni CLOAK & DAGGER, Levinson je to vrlo dobro uradio i YOUNG SHERLOCK HOLMES ima izuzetan production value i efektne inscenacije, ali, i to je najvažnije, uspeva da funkcioniše između scena koje su očigledni set-pieceovi a to su situacije sa specijalnim efektima na kojima su radili danas poznati reditelji poput Stephen Norringtona i John Lassettera.
Naime, sasvim je jasno da su scene sa specijalnim efektima bile ono po čemu je ovaj film trebalo da se izdvoji od kanona o Sherlock Holmesu, i one su scenaristički dobro opravdane time da se Sherlock bori protiv kulta staroegipatskih asasina koji ubijaju ljude tako što im strelicama ubrizgavaju halucinogene droge od kojih ovi sami upadaju u delirijum i naizgled stradaju u nsrećama i samoubistvima. Otud tih nekoliko scena sa naglašenim 80s specijalnim efektima, od kojih je jedan radio Pixar, ne samo da imaju taj 80s šmek i pridobijaju simpatije koje savremeni efekti nemaju već sam zaplet opravdava njihovu prenaglašenost. Za Pixarovu scenu sa oživelim vitražim bi se moglo reći da na najbolji način pokazuje kako se tehničko ograničenje pretvara u prednost.
Uprkos tome što je jasno da je upravo specijalni efekat nešto što je trebalo da izdvoji ovaj film, Levinson i Columbus izuztno dobro vode priču između ovih sekvenci. YOUNG SHERLOCK HOLMES naravno odstupa od konvencije o tome kako su se kod Doylea upoznali Holmes i Watson, to znamo, međutim, prema Doyleu se odnosi sa dosta poštovanja i na mnogo mesta ubacuje detalje koji treba da nam pokažu krene nekih kasnijih Holmesovih manira.
Glumačka podela je oslonjena na manje poznata imena, ali svi su na visokom nivou kakav bi se i očekivao od ove elegantne produkcije bazirane u Britaniji.
Šteta je što je YOUNG SHERLOCK HOLMES kada je izašao bio flop i što se nije na ovom tragu snimilo još nekoliko filmova. Još je tragičnije što je ovaj film u vrme izlaska olako otpisan kao industrijski produkt, a iz današnje vizure, koliko god on nesporno bio osmišljen u nekom producentskom kabinetu, deluje kao vrhunski primer autorske spontanosti, možda zato što je Amblin upravo imao specifičan autorski pečat u svojim produkcijama.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment