Pogledao sam ruski horor FOBOS nemačkog đaka Olega Asadulina. Reč je o produkciji Fjodora Bondarčuka koga znamo po pristojnoj DEVETOJ ČETI i ozloglašenoj ekranizaciji Braće Strugacki. Bondarčukovo ime otprilike objašnjava šta nas čeka u FOBOSu. Reč je o ruskoj kopiji američkog omladinskog horora na liniji FINAL DESTINATIONa recimo koja pokušava dosta površno da neke od potrebnih obaveznih figura učini lokalnim, ali nedovoljno da bi film dobio ikakvu autentičnost.
Ja nisam još uvek pogledao četvrti FINAL DESTINATION, ali voleo sam prva dva, naročito drugi, tako da meni generalno ovahj high concept nije problem. Međutim, pored te FINAL DESTINATION dimenzije, FOBOS se oslanja i na bezbrojne filmove o tinejdžerima zaglavljenim u nekom prostoru u kome se prepliću zle zamke sa njihovim međusobnim trvenjima tako da FOBOS nema tu relativnu raznovrsnost i razigranost koju su imali FINAL DESTINATION filmovi.
Ono što se može može posmatrati kao ruski pečat scenariste Aleksandra Ševcova (koji je prilična zvezda u Rusiji zahvaljujući uspešnom serijalu MI IZ BUDUŠĆEVO) na američkoj formuli jesu odnosi među likovima koji su u velikoj meri determisnisani imovnim stanjem, odnosno provejava kritički odnos prema novim bogatašima, sitnom lopovluku njihovih zaposlenih i besprizornom životu njihovih potomaka a sam high concept vezan je za ukleto tajno postrojenje u kome mladi bogataš želi da otvori klub. Do kraja filma ova galerija nezanimljivih karaktera čak uspeva i da zaživi ali početak je dosta naporan za gledanje.
Pored relativne zanimljivosti činjenice da je ovo ruski rip-off američke formule u kome ekipa pokušava da se nadholivuđuje sa samim Holivudom (a to u ovom žanru više nije novo, setimo se filma SSD Vadima Šmeljeva) ono što se mora istaći jeste vrhunska tehnička realizacija koja zaista nimalo ne zaostaje za američkim theatrical filmom ovog tipa (FOBOS je koštao oko 2,5 miliona dolara i na ruskom box ofice je skorovao oko 0,6) i izuzetno zanimljiva scenografija koja čak i prevazuilazi američke filmove ovog tipa po svom dizajnu i funkcionalnosti u okvirima zahteva priče.
Ova tehnička veština, čini stvar u izvesnom smislu i žalosnijom pošto je očigledno da su dosta veliki resursi iskorišćeni za ponavljanje formule koju je neko već odavno apsolvirao. Ipak, ako imamo u vidu da su ruski blokbasteri generalno koncipirani tako da repliciraju direktno američkim filmovima i da ih samo zanima da im pariraju, onda je ekipa uradila dobar posao.
Sasvim sigurno da ovaj tehnički zahvat neće biti nenangrađen i na međunarodnom DVD tržištu koje ipak ne dobija često DTV naslov ovako visokog produkcionog nivoa.
* * / * * * *
Ja nisam još uvek pogledao četvrti FINAL DESTINATION, ali voleo sam prva dva, naročito drugi, tako da meni generalno ovahj high concept nije problem. Međutim, pored te FINAL DESTINATION dimenzije, FOBOS se oslanja i na bezbrojne filmove o tinejdžerima zaglavljenim u nekom prostoru u kome se prepliću zle zamke sa njihovim međusobnim trvenjima tako da FOBOS nema tu relativnu raznovrsnost i razigranost koju su imali FINAL DESTINATION filmovi.
Ono što se može može posmatrati kao ruski pečat scenariste Aleksandra Ševcova (koji je prilična zvezda u Rusiji zahvaljujući uspešnom serijalu MI IZ BUDUŠĆEVO) na američkoj formuli jesu odnosi među likovima koji su u velikoj meri determisnisani imovnim stanjem, odnosno provejava kritički odnos prema novim bogatašima, sitnom lopovluku njihovih zaposlenih i besprizornom životu njihovih potomaka a sam high concept vezan je za ukleto tajno postrojenje u kome mladi bogataš želi da otvori klub. Do kraja filma ova galerija nezanimljivih karaktera čak uspeva i da zaživi ali početak je dosta naporan za gledanje.
Pored relativne zanimljivosti činjenice da je ovo ruski rip-off američke formule u kome ekipa pokušava da se nadholivuđuje sa samim Holivudom (a to u ovom žanru više nije novo, setimo se filma SSD Vadima Šmeljeva) ono što se mora istaći jeste vrhunska tehnička realizacija koja zaista nimalo ne zaostaje za američkim theatrical filmom ovog tipa (FOBOS je koštao oko 2,5 miliona dolara i na ruskom box ofice je skorovao oko 0,6) i izuzetno zanimljiva scenografija koja čak i prevazuilazi američke filmove ovog tipa po svom dizajnu i funkcionalnosti u okvirima zahteva priče.
Ova tehnička veština, čini stvar u izvesnom smislu i žalosnijom pošto je očigledno da su dosta veliki resursi iskorišćeni za ponavljanje formule koju je neko već odavno apsolvirao. Ipak, ako imamo u vidu da su ruski blokbasteri generalno koncipirani tako da repliciraju direktno američkim filmovima i da ih samo zanima da im pariraju, onda je ekipa uradila dobar posao.
Sasvim sigurno da ovaj tehnički zahvat neće biti nenangrađen i na međunarodnom DVD tržištu koje ipak ne dobija često DTV naslov ovako visokog produkcionog nivoa.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment