Wednesday, May 26, 2010

DRUŠTVENA IGRA

Kunac i ja smo danas komisijski pogledali DRUŠTVENU IGRU Srđana Karanovića. Reč je o jednom vrlo interesantnom art-house filmu sa vrlo radikalnim pristupom češkim i novotalasovskim tradicijama poigravanja sa konvencijama pripovedanja. U njemu, Karanović meša češku sklonost ka jednostavnim pričama i narturščicima u njima sa novotalasovskom samosvešću o odnosu na sam medijum u najmanje dve ravni - u samoj formi i u aproprijaciji gledalačkog iskustva i njenog uključivanja u sam film.

High concept filma je sledeći - napravljen je javni konkurs na kome su se ljudi koji nisu glumci javili sa fotografijama, pismima o sebi i vizijama u kakvom bi filmu voleli da igraju. Karanović je to potom uklopio u jedan narativ koji je relativno konzistentan, vrlo teatralan ali sa niziom nesumnjivo lucidnih rešenja na nivou mizanscena. I zaista kada se gleda ovaj film, poprilično je jasno da je Điđa bio prilično ozbiljan vizionar u svoje vreme.

Ono štomeđutim ovaj film odvaja od statusa apsolutnog klasika i približava ga nemalom statusu izuzetno značajnog filma jeste to što mnoga rešenja ipak ostavljaju utisak hermetičnosti dočim su svi veliki klasici ipak i komunikativni barem na jednoj ravni.

Ipak, DRUŠTVENA IGRA svakako spada među najinventivnije filmove koje je proizvela naša kinematografija i u izvesnom smislu preuzimajući nešto što je već počeo Žilnik vodi sve još jedan korak dalje.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment