Reprizirao sam THE CONVERSATION Francisa Forda Coppole, s pravom jedan od najbitnijih filmova sedamdesetih. Ono što je meni zapravo ostavilo najveći utisak pri svakom od gledanja, pa i sada, jeste izvanredan rediteljski postupak koji je Coppola uneo u ovaj film i to mi je moram priznati bitniji element od psihološke dimenzije, koja je svakako važna, i političke, koja je svojstvena toj epohi u američkom filmu.
CONVERSATION je pre svega izvanredno montiran film, išao bih čak toliko daleko da kažem da je reč o jednom od najbolje montiranih filmova u filmskoj moderni. Ako ostavimo po strani filmove u kojima je montaža maltene prvi put otkrivena i u izvesnom smislu prvi put primenjena u određenim aspektima, THE CONVERSATION je film u kome montaža postiže svoju punu zrelost i to ne samo kao pripovedačka tehnika, već i kao izraz same kinestezije.
U suštini, u THE CONVERSATIONu, na neki način, jako je teško i definiosati koliko postoji scenario, za štaje ovaj film BTW nominovan za oskara a koliko je sve proisteklo iz montaže, kog za montažu nije bilo, što je potpuno apsurdno. Sasvim očekivano, sam scenario je predviđao da se ova priča slaže iz parčića i da svoj audiovizuelni sadržaj bazira na ponavljanju i variranju određenih audio-vizuelnih materijala, ali tek kroz konkretan montažni zahvat, ova koncepcija je zaživela, pa je u tom smislu i sam scenario ovde više knjiga montaže nego literarni filmski predložak baziran na opisu radnje i dijaloga, odnosno izlaganja događaja.
U tom smislu, koliko je ovaj film pre svega showcase za Coppolu i Hackmana, i oni i jesu glavni u ovom filmu, to je još više za velikog majstora Waltera Murcha. Ko se do sada nije zainteresovao za njegovu knjigu koja je dostupna kod nas, mislim da je THE CONVERSATION nešto što bi ih moglo prelomiti.
O psihološkom profilu priče, govorio je Slavoj Žižek kroz svoju lakanovsku analizu i sama činjenica da se tu sasvim ravnopravno sa naslovima kao što je PSYCHO dovoljno govori o snazi ovog Coppolinog filma. Intereantno je da je Hackman u izvesnom smislu napravio omaž liku Harry Caula kroz lik Brilla u Tony Scottovom ENEMY OF THE STATE, iste godine kada je Paul Newman u liku Harry Rossa napravio parafrazu Lou Harpera.
Zanimljiv detalj vezan za CONVERSTAION je to da je slikan on location u San Franciscu i da se dešava u tom gradu a da nekako lokacija mnogo više liči na NYC. Inače, Bill Butler je ostvario izvanrednu fotografiju u ovom filmu i s pravom spada među majstore svoje decenije kao što su Laszlo Kovacs, Gordon Willis ili Bruce Surtees čem,u su svako doprineli i ovakvi klasici na kojima je radio.
* * * * / * * * *
CONVERSATION je pre svega izvanredno montiran film, išao bih čak toliko daleko da kažem da je reč o jednom od najbolje montiranih filmova u filmskoj moderni. Ako ostavimo po strani filmove u kojima je montaža maltene prvi put otkrivena i u izvesnom smislu prvi put primenjena u određenim aspektima, THE CONVERSATION je film u kome montaža postiže svoju punu zrelost i to ne samo kao pripovedačka tehnika, već i kao izraz same kinestezije.
U suštini, u THE CONVERSATIONu, na neki način, jako je teško i definiosati koliko postoji scenario, za štaje ovaj film BTW nominovan za oskara a koliko je sve proisteklo iz montaže, kog za montažu nije bilo, što je potpuno apsurdno. Sasvim očekivano, sam scenario je predviđao da se ova priča slaže iz parčića i da svoj audiovizuelni sadržaj bazira na ponavljanju i variranju određenih audio-vizuelnih materijala, ali tek kroz konkretan montažni zahvat, ova koncepcija je zaživela, pa je u tom smislu i sam scenario ovde više knjiga montaže nego literarni filmski predložak baziran na opisu radnje i dijaloga, odnosno izlaganja događaja.
U tom smislu, koliko je ovaj film pre svega showcase za Coppolu i Hackmana, i oni i jesu glavni u ovom filmu, to je još više za velikog majstora Waltera Murcha. Ko se do sada nije zainteresovao za njegovu knjigu koja je dostupna kod nas, mislim da je THE CONVERSATION nešto što bi ih moglo prelomiti.
O psihološkom profilu priče, govorio je Slavoj Žižek kroz svoju lakanovsku analizu i sama činjenica da se tu sasvim ravnopravno sa naslovima kao što je PSYCHO dovoljno govori o snazi ovog Coppolinog filma. Intereantno je da je Hackman u izvesnom smislu napravio omaž liku Harry Caula kroz lik Brilla u Tony Scottovom ENEMY OF THE STATE, iste godine kada je Paul Newman u liku Harry Rossa napravio parafrazu Lou Harpera.
Zanimljiv detalj vezan za CONVERSTAION je to da je slikan on location u San Franciscu i da se dešava u tom gradu a da nekako lokacija mnogo više liči na NYC. Inače, Bill Butler je ostvario izvanrednu fotografiju u ovom filmu i s pravom spada među majstore svoje decenije kao što su Laszlo Kovacs, Gordon Willis ili Bruce Surtees čem,u su svako doprineli i ovakvi klasici na kojima je radio.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment