Pogledao sam THE BOOK OF ELI Braće Hughes. Ovaj film se može ukratko definisati kao Denzelov I AM LEGEND. Međutim, razlika između ova dva filma je u tome što ELI ima masu nedostataka koji su sitni, dok LEGEND ima samo par koji su nažalost krupni. Kada se sve sabere, ELI je ipak bolji film na nivou celine jer taj niz sitnih nedostataka ne uspeva da u potpunosti naruši dobre elemente. U LEGENDu nažalost ti problemi naruše sve ono što je dobro.
ELI se dešava u apokalipsi koja pobuđuje ljude da se ponašaju kao stilizovani retrofuturistički vestern negativci. Nisu baš svi u fazonu da teraju kosu na prirodno kao u DOOMSDAYu, ali zato u oba kakvu-takvu civilizaciju vodi Malcolm McDowell. Oslonjenost ELIja na vestern je na neki način znakovito jer u izvesnom smislu film govori o tome kako se rebuilduje američka nacija, i ponovo prolazi kroz period Divljeg Zapada. Međutim, prenošenje strukture vesterna u izvesne segmente scenografije i kostima meni deluje malo dosadno, iako, realno, verovatno je reč samo o subjektivnom umoru od takvih varijanti.
Film je prepun omaža filmovima Sergia Leonea, delom Sergia Corbuccija i Ferdinanda Baldija, i pored suštinskog, ideološkog aspekta vesterna kao žanrovske matrice, Hughesovi nemaju problem ni sa tim da se poigraju i nekim drugim stilemama ovog žanra.
Sam zaplet o čoveku koji nosi Bibliju preko apokaliptičnog wastelanda, nema naročito izraženu duhovnu dimenziju. Ovo je više film o očuvanju civilizacije, njenih tekovina, u smislu knjiga, muzike i sl. a Biblija je tretirana pre svega kao knjiga koja ima moć u dominaciji nad ljudima kod glavnog negativca, do smirujućeg štiva koje mu daje snagu kod naslovnog junaka. Ta igra oko Biblije je ideološki i najzanimljiviji aspekt filma, i Hughesovi uspevaju da na tu temu ostanu krajnje ambivalentni bez jeftinih odgovora.
Jednim delom, teško je i biti naročito spiritualan u filmu u kome se priča o čoveku koji prenosi Bibliju zaključuje prizorom Mile Kunis koja u stilu Linde Hamilton iz 1984. sa mačetom na leđima odlazi u sunset kako bi se najebala familije ekipi iz svog rodnog grada.
samo par majstora kakvi su Braća Hughes mogu da tako uspešno balansiraju banalnim i spiritualnim i da učine da ELI istovremeno ne bude ni potpuni treš a ni potpuni fijasko proistekao iz pretencioznosti. Njihov rediteljski koncept je za klasu iznad rutinera koji bi takvu priču odveli u neke heavyhanded vode, dok Hughesovi istovremeno uspevaju da budu vrlo sveži na nivou inscenacije akcionih scena, shootouti u gradu i na imanju matorih kanibala su izvanredni, u CHILDREN OF MEN maniru, boja neba je surova, neprirodna sa sunčveim zracima koji prže u kadru (slično smo imali i u TERMINATOR SALVATION) a možda je i najbitniji rediteljski touch odnos između Denzelovog i Garyjevog lika. Denzel je klasičan Man With No Name, too cool for school, iznad toga da se posluži sa Milom Kunis, a Gary je u stvari neka vrsta kapitaliste u fazi primarne akumulacije kapitala koji pokušava da se dokopa Biblije kako bi pacifikovao svoje "podanike". Iako je Gary denotativno gadan lik, i tu nema zbora, kada se sve sabere i oduzme, jedini prostor u kome postoji kakav-takav red je njegova kapitalistička varošica u kojoj se sve može kupiti onim što se tada koristi umesto novca. Iako u par situacija Oldman ode u svoje afektacije iz LEONa, uostalom set-up likova i liči na LEON, ovde je prilično smiren i u underplayu i nema tipične potrebe za totalnom destrukcijom koju inače pokazuju holivudski negativci.
Majstori režije se poznaju po tome kako hendluju henchmene i ovde su henchmeni odlično rešeni a Ray Stevenson je napravio dobar i atipičan lik.
Iako BOOK OF ELI nije u potpunosti uspeo film, reč je o filmu koji je na dosta dobar način pokušao da prevaziđe konvencije i nadam se da će označiti povratak Braće Hughes u igru posle oklevetanog FROM HELLa. I da, ko voli FALLOUT, imaće u čemu da uživa.
* * * / * * * *
ELI se dešava u apokalipsi koja pobuđuje ljude da se ponašaju kao stilizovani retrofuturistički vestern negativci. Nisu baš svi u fazonu da teraju kosu na prirodno kao u DOOMSDAYu, ali zato u oba kakvu-takvu civilizaciju vodi Malcolm McDowell. Oslonjenost ELIja na vestern je na neki način znakovito jer u izvesnom smislu film govori o tome kako se rebuilduje američka nacija, i ponovo prolazi kroz period Divljeg Zapada. Međutim, prenošenje strukture vesterna u izvesne segmente scenografije i kostima meni deluje malo dosadno, iako, realno, verovatno je reč samo o subjektivnom umoru od takvih varijanti.
Film je prepun omaža filmovima Sergia Leonea, delom Sergia Corbuccija i Ferdinanda Baldija, i pored suštinskog, ideološkog aspekta vesterna kao žanrovske matrice, Hughesovi nemaju problem ni sa tim da se poigraju i nekim drugim stilemama ovog žanra.
Sam zaplet o čoveku koji nosi Bibliju preko apokaliptičnog wastelanda, nema naročito izraženu duhovnu dimenziju. Ovo je više film o očuvanju civilizacije, njenih tekovina, u smislu knjiga, muzike i sl. a Biblija je tretirana pre svega kao knjiga koja ima moć u dominaciji nad ljudima kod glavnog negativca, do smirujućeg štiva koje mu daje snagu kod naslovnog junaka. Ta igra oko Biblije je ideološki i najzanimljiviji aspekt filma, i Hughesovi uspevaju da na tu temu ostanu krajnje ambivalentni bez jeftinih odgovora.
Jednim delom, teško je i biti naročito spiritualan u filmu u kome se priča o čoveku koji prenosi Bibliju zaključuje prizorom Mile Kunis koja u stilu Linde Hamilton iz 1984. sa mačetom na leđima odlazi u sunset kako bi se najebala familije ekipi iz svog rodnog grada.
samo par majstora kakvi su Braća Hughes mogu da tako uspešno balansiraju banalnim i spiritualnim i da učine da ELI istovremeno ne bude ni potpuni treš a ni potpuni fijasko proistekao iz pretencioznosti. Njihov rediteljski koncept je za klasu iznad rutinera koji bi takvu priču odveli u neke heavyhanded vode, dok Hughesovi istovremeno uspevaju da budu vrlo sveži na nivou inscenacije akcionih scena, shootouti u gradu i na imanju matorih kanibala su izvanredni, u CHILDREN OF MEN maniru, boja neba je surova, neprirodna sa sunčveim zracima koji prže u kadru (slično smo imali i u TERMINATOR SALVATION) a možda je i najbitniji rediteljski touch odnos između Denzelovog i Garyjevog lika. Denzel je klasičan Man With No Name, too cool for school, iznad toga da se posluži sa Milom Kunis, a Gary je u stvari neka vrsta kapitaliste u fazi primarne akumulacije kapitala koji pokušava da se dokopa Biblije kako bi pacifikovao svoje "podanike". Iako je Gary denotativno gadan lik, i tu nema zbora, kada se sve sabere i oduzme, jedini prostor u kome postoji kakav-takav red je njegova kapitalistička varošica u kojoj se sve može kupiti onim što se tada koristi umesto novca. Iako u par situacija Oldman ode u svoje afektacije iz LEONa, uostalom set-up likova i liči na LEON, ovde je prilično smiren i u underplayu i nema tipične potrebe za totalnom destrukcijom koju inače pokazuju holivudski negativci.
Majstori režije se poznaju po tome kako hendluju henchmene i ovde su henchmeni odlično rešeni a Ray Stevenson je napravio dobar i atipičan lik.
Iako BOOK OF ELI nije u potpunosti uspeo film, reč je o filmu koji je na dosta dobar način pokušao da prevaziđe konvencije i nadam se da će označiti povratak Braće Hughes u igru posle oklevetanog FROM HELLa. I da, ko voli FALLOUT, imaće u čemu da uživa.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment