Pogledao sam BLOOD CREEK Joela Schumachera. Moram priznati da sam se radovao ovom filmu pošto je Joel ipak vešt i suštinski zanemaren reditelj, jednim velikim delom i zato što je dosta dugo bio precenjen.
BLOOD CREEK je film koji počne odlično i prvih 40 minuta Joel pokazuje da je vešt reditelj, upečatljive vizuelne i pripovedačke kulture. I onda od 40. minuta, film se raspada u paramparčad, pretvara se u jednu totalnu budalaštinu, grotesku, osmišljenu bez ikakvog ukusa i smisla. Od 40. minuta, Joel ima par scena koje su zanimljive, i reklo bi se nikada viđene, i to u hororu nije beznačajan argument, međutim potpuna beslovesnot priče, dupliranje groteksnotsi namera i izgleda glavnog negativca/monstruma i sl. čini da se u drugoj polovini te zanimljive scene potpuno obezvrede.
Ne čudio da je film na kraju završio na DVDu. Očigledno je da Schumacher posle godina rada na prestižnim i skupim projektima nije shvatio da se u svetu niskobudžetnog horora, geške ne mogu popravljati dosnimavanjem već da film naprosto samo bude bačen u đubre.
Što se tehničke realizacije tiče, Joel je maksimalno komptentan a ko imamo u vidu da ima već 70 godina i vrlo moderan. U tom smislu BLOOD CREEK je svakako tehnički dobacio do nivoa bioskopskog filma. Ipak, sasvim je razumljivo da je ceo koncept potpuno neodbranjiv u bilo kojim theatrical okvirima.
Otud se postavlja ozbiljno pitanje kako je uopšte neko odobrio snimanje ovakvog filma i šta je Joela gurnulo u celu priču. Reklo bi se da je na papiru eventualno ova priča delovala kao interesantan EVIL DEADičan film a da je Joel mislio kako će snimajući takav film pružiti publici nešto sveže i šokantno i u punom sjaju se vratiti u horor žanr u kome je svojevremeno imao uspeha. Međutim, očigledno da se senzacionalizam sa papira nije preneo na ekran, barem ne u ovako serioznoj rediteljskoj intepretaciji i da je ovo možda više bio materijal za nekog naivnog reditelja kakav je bio Sam Raimi.
Drugi adut ovog filma, pored odlične prve polovine jeste i to što nije dosadan čak i kada postane besmislen.
Za ljubitelje jugoslovenskog filma interesantno je da je direktor fotografije na BLOOD CREEKu bio hrvatski DP Darko Suvak koji je radio igrane filmove Lukasa Nole.
U svakom slučaju, BLOOD CREEK je interesantan curio barem kao saplitanje poznatog reditelja unutar žanra.
* * 1/2 / * * * *
BLOOD CREEK je film koji počne odlično i prvih 40 minuta Joel pokazuje da je vešt reditelj, upečatljive vizuelne i pripovedačke kulture. I onda od 40. minuta, film se raspada u paramparčad, pretvara se u jednu totalnu budalaštinu, grotesku, osmišljenu bez ikakvog ukusa i smisla. Od 40. minuta, Joel ima par scena koje su zanimljive, i reklo bi se nikada viđene, i to u hororu nije beznačajan argument, međutim potpuna beslovesnot priče, dupliranje groteksnotsi namera i izgleda glavnog negativca/monstruma i sl. čini da se u drugoj polovini te zanimljive scene potpuno obezvrede.
Ne čudio da je film na kraju završio na DVDu. Očigledno je da Schumacher posle godina rada na prestižnim i skupim projektima nije shvatio da se u svetu niskobudžetnog horora, geške ne mogu popravljati dosnimavanjem već da film naprosto samo bude bačen u đubre.
Što se tehničke realizacije tiče, Joel je maksimalno komptentan a ko imamo u vidu da ima već 70 godina i vrlo moderan. U tom smislu BLOOD CREEK je svakako tehnički dobacio do nivoa bioskopskog filma. Ipak, sasvim je razumljivo da je ceo koncept potpuno neodbranjiv u bilo kojim theatrical okvirima.
Otud se postavlja ozbiljno pitanje kako je uopšte neko odobrio snimanje ovakvog filma i šta je Joela gurnulo u celu priču. Reklo bi se da je na papiru eventualno ova priča delovala kao interesantan EVIL DEADičan film a da je Joel mislio kako će snimajući takav film pružiti publici nešto sveže i šokantno i u punom sjaju se vratiti u horor žanr u kome je svojevremeno imao uspeha. Međutim, očigledno da se senzacionalizam sa papira nije preneo na ekran, barem ne u ovako serioznoj rediteljskoj intepretaciji i da je ovo možda više bio materijal za nekog naivnog reditelja kakav je bio Sam Raimi.
Drugi adut ovog filma, pored odlične prve polovine jeste i to što nije dosadan čak i kada postane besmislen.
Za ljubitelje jugoslovenskog filma interesantno je da je direktor fotografije na BLOOD CREEKu bio hrvatski DP Darko Suvak koji je radio igrane filmove Lukasa Nole.
U svakom slučaju, BLOOD CREEK je interesantan curio barem kao saplitanje poznatog reditelja unutar žanra.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment