Pogledao sam film NINJA Isaaca Florentinea.
Isaac Florentine je delovao kao nova velika nada DTV filma, kada je postigao veliki uspeh sa UNDISPUTED 2, međutim, na kraju, ispostavilo se da je on započeo neke stvari a da su drugi više imali koristi. Možda to ima vze i sa nekim njegovim rediteljskim ograničenjaima, ali činjenica je da je Florentine lansirao Scott Adkinsa, da je Florentine uveo Michael Jai Whitea u respektabilne DTV vode, konačno da je on među prbima uveo JJ Perryja kao koreografa akcije.
Ove godine, Michael Jai White je imao BLOOD AND BONE a JJ je privukao pažnju u TORURNAMENTu a oba ova naslova su tokom sezone proglašena za najbolje DTV filmove, možda čak i u istoriji ovog produkcionog profila. I u oba slučaja, Isaacovi saradnici rade bez njega.
NINJA je film sa Scott Adkinsom. Reklo bi se da je profilisan da bude DTV parnjak NINJA ASSASSINu, da se na najbolji mogući način eksploatiše taj revival ninja filma.
Kao klinac bio sam veliki fan ninja filmova i ono što sam najviše voleo u njima, od naslova sa Sho Koshugijem, preko FIVE ELEMENT NINJA pa sve do potpunih opskurnosti tipa filipinsko-američkog NINJA WARRIORS sa Ron Marchinijem, jeste taj spooky momenat u kome su njihovi načini ubijanja na ivici horora, i ta pozicija da u suštini niko se drugih ninji ne može da ih pobedi, da je pred njima i najmoćnija policija sa konvencionalnim vatrenim oružjem, nemoćna.
NINJA Isaac Florentinea nažalost više je na liniji konvencionalnog martial artsa i ninje nisu apsolutno nadmoćne, pa i same povremeno posegnu za vatrenim oružjem. U tom smislu, ovaj naslov ne može da zadovolji ikoga ko je tokom osamdesetih pasionirano čitao časopis TAJNE NINĐI ili pak odrastao uz ovu vrstu apsoultne mistifikacije tog miljea.
Scott Adkins je cool u glavnoj ulozi i još od vremena kada je Dolph Lundgren bio kadar da se bije nismo imali krupnog belca koji ovako dobro vlada veštinama, bez problema odrađuje udarce nogom i razna bacanja. Od starta je bilo jasno da će Adkins biti leading man i u ovom filmu je to i ispunio.
Kad je reč o akciji, Isaac isporučuje nekoliko vrlo solidnih od kojih su napad u stanu i borba u vozu najspektakularnije. Ono gde Isaac međutim pada jeste vezivno tkivo u kome on zaista ne uspeva da postigne visok nivo, ne samo zato što je priča bezveze (nismo se ni okupili zbog priče) nego ti delovi deluju kao da su malo nemarnije realizovani.
Čitav film deluje malo arhaično, što je OK, ali povremeno koristi savremene efekete i wire fu što ga čini neujednačenim. Sasvim sigurno posle TOURNAMENTa, Isaa Florentine pripada drugoj ligi, a Scott Adkins bi trebalo da se potrudi kao leading man prilikom izbora projekata.
NINJA je u tom smislu cool projekat, ima kopču sa bioskopskim filmom na koji aludira (u Maleziji čak ide i u bioskope) i to je sve u redu. Međutim, DTV je odmakao od ovog nivoa tokom 2009. a taj pomak se u ovom filmu nije osetio.
* * / * * * *
Isaac Florentine je delovao kao nova velika nada DTV filma, kada je postigao veliki uspeh sa UNDISPUTED 2, međutim, na kraju, ispostavilo se da je on započeo neke stvari a da su drugi više imali koristi. Možda to ima vze i sa nekim njegovim rediteljskim ograničenjaima, ali činjenica je da je Florentine lansirao Scott Adkinsa, da je Florentine uveo Michael Jai Whitea u respektabilne DTV vode, konačno da je on među prbima uveo JJ Perryja kao koreografa akcije.
Ove godine, Michael Jai White je imao BLOOD AND BONE a JJ je privukao pažnju u TORURNAMENTu a oba ova naslova su tokom sezone proglašena za najbolje DTV filmove, možda čak i u istoriji ovog produkcionog profila. I u oba slučaja, Isaacovi saradnici rade bez njega.
NINJA je film sa Scott Adkinsom. Reklo bi se da je profilisan da bude DTV parnjak NINJA ASSASSINu, da se na najbolji mogući način eksploatiše taj revival ninja filma.
Kao klinac bio sam veliki fan ninja filmova i ono što sam najviše voleo u njima, od naslova sa Sho Koshugijem, preko FIVE ELEMENT NINJA pa sve do potpunih opskurnosti tipa filipinsko-američkog NINJA WARRIORS sa Ron Marchinijem, jeste taj spooky momenat u kome su njihovi načini ubijanja na ivici horora, i ta pozicija da u suštini niko se drugih ninji ne može da ih pobedi, da je pred njima i najmoćnija policija sa konvencionalnim vatrenim oružjem, nemoćna.
NINJA Isaac Florentinea nažalost više je na liniji konvencionalnog martial artsa i ninje nisu apsolutno nadmoćne, pa i same povremeno posegnu za vatrenim oružjem. U tom smislu, ovaj naslov ne može da zadovolji ikoga ko je tokom osamdesetih pasionirano čitao časopis TAJNE NINĐI ili pak odrastao uz ovu vrstu apsoultne mistifikacije tog miljea.
Scott Adkins je cool u glavnoj ulozi i još od vremena kada je Dolph Lundgren bio kadar da se bije nismo imali krupnog belca koji ovako dobro vlada veštinama, bez problema odrađuje udarce nogom i razna bacanja. Od starta je bilo jasno da će Adkins biti leading man i u ovom filmu je to i ispunio.
Kad je reč o akciji, Isaac isporučuje nekoliko vrlo solidnih od kojih su napad u stanu i borba u vozu najspektakularnije. Ono gde Isaac međutim pada jeste vezivno tkivo u kome on zaista ne uspeva da postigne visok nivo, ne samo zato što je priča bezveze (nismo se ni okupili zbog priče) nego ti delovi deluju kao da su malo nemarnije realizovani.
Čitav film deluje malo arhaično, što je OK, ali povremeno koristi savremene efekete i wire fu što ga čini neujednačenim. Sasvim sigurno posle TOURNAMENTa, Isaa Florentine pripada drugoj ligi, a Scott Adkins bi trebalo da se potrudi kao leading man prilikom izbora projekata.
NINJA je u tom smislu cool projekat, ima kopču sa bioskopskim filmom na koji aludira (u Maleziji čak ide i u bioskope) i to je sve u redu. Međutim, DTV je odmakao od ovog nivoa tokom 2009. a taj pomak se u ovom filmu nije osetio.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment