Imao sam velika očekivanja od filma THE STONE KILLER Michaela Winnera. Ovaj film iz 1973. godine bio je Winnerov pokušaj da odgovori na Siegelov DIRTY HARRY uzevši Charlie Bronsona umesto Clinta.
Nažalost, Bronson, iako ogromna ikona, nije uspeo da učini glavnog junaka, surovog i efikasnog detektiva, podjednako efektnim kao što je Clint svog, a Winner nije dostigao eleganciju Siegelovog rediteljskog rukopisa, i što je još važnije, nije koncipirao svoj film kao jednostavnu priču o sukobu karaktera i sistema nego ga je preopteretio suviše komplikovanom i konfuznom trilerskom pričom (bližom MAGNUM FORCEu BTW) tako da THE STONE KILLER u svom većem delu prikazuje neke suštinski sporedne scene u odnosu na samu suštinu DIRTY HARRY-like filma.
Ovo je vrlo neobično za Winnera, koji je nesumnjivo imao iskliznuća ka komplikovanim pričama kao što je recimo bio SCORPIO, ali kad god je radio sa Charliejem znao je koji su njegovi aduti i nije grešio. Ovde je Bronsona smestio u vrlo komplikovanu priču, u kojoj ga je primorao da ima dosta dijaloških scena, što Bronsonu nije jača strana, i što je još gore, mnogi drugi likovi imaju dosta dijaloških scena.
Isto tako, kasnije su ovakve priče o sukobu policajca i velike zavere, poput LETHAL WEAPON, postale standard ali su tada rađene u veštije postavljenoj strukturi dok bi se za THE STONE KILLER reklo da ima dosta slabu strukturu, i da je priču trebalo izlagati na drugi način.
Što se akcije tiče, ovo svakako nije najbolja Winnerova režija, ali nesumnjivo je da su neke scene majstorski snimljene a naročito se izdvaja scena kada Bronson juri jednog osumnjičenog na motoru i nekoliko pucnjava u zaršnici.
Interesantno je da se THE STONE KILLER smara jednim od cenjenijih Winnerovih filmova, a Ebert ga je u svoje vreme smatrao najboljim post-DIRTY HARRY filmom što je zaista interesantno.
U svakom slučaju, ovaj film je samo za Winnerove i Bronsonove fanove.
* * 1/2 / * * * *
Nažalost, Bronson, iako ogromna ikona, nije uspeo da učini glavnog junaka, surovog i efikasnog detektiva, podjednako efektnim kao što je Clint svog, a Winner nije dostigao eleganciju Siegelovog rediteljskog rukopisa, i što je još važnije, nije koncipirao svoj film kao jednostavnu priču o sukobu karaktera i sistema nego ga je preopteretio suviše komplikovanom i konfuznom trilerskom pričom (bližom MAGNUM FORCEu BTW) tako da THE STONE KILLER u svom većem delu prikazuje neke suštinski sporedne scene u odnosu na samu suštinu DIRTY HARRY-like filma.
Ovo je vrlo neobično za Winnera, koji je nesumnjivo imao iskliznuća ka komplikovanim pričama kao što je recimo bio SCORPIO, ali kad god je radio sa Charliejem znao je koji su njegovi aduti i nije grešio. Ovde je Bronsona smestio u vrlo komplikovanu priču, u kojoj ga je primorao da ima dosta dijaloških scena, što Bronsonu nije jača strana, i što je još gore, mnogi drugi likovi imaju dosta dijaloških scena.
Isto tako, kasnije su ovakve priče o sukobu policajca i velike zavere, poput LETHAL WEAPON, postale standard ali su tada rađene u veštije postavljenoj strukturi dok bi se za THE STONE KILLER reklo da ima dosta slabu strukturu, i da je priču trebalo izlagati na drugi način.
Što se akcije tiče, ovo svakako nije najbolja Winnerova režija, ali nesumnjivo je da su neke scene majstorski snimljene a naročito se izdvaja scena kada Bronson juri jednog osumnjičenog na motoru i nekoliko pucnjava u zaršnici.
Interesantno je da se THE STONE KILLER smara jednim od cenjenijih Winnerovih filmova, a Ebert ga je u svoje vreme smatrao najboljim post-DIRTY HARRY filmom što je zaista interesantno.
U svakom slučaju, ovaj film je samo za Winnerove i Bronsonove fanove.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment