Pogledao sam RED TENT Mihaila Kalatozova. Ovaj film ima i svoj ruski naslov, međutim ruska verzija traje pola sata duže tako da se taman dovoljno razlikuju da se koriste različiti naslovi, kao u slučaju UNSANE i TENEBRAE.
RED TENT je izuzetan film koji ne samo da je sjajno gledalačko iskustvo sam po sebi, nego otvara priliku i za širu diskusiju o jednoj temi koja se često pominje i na ovom forumu. Naime, često se pominje teza kako neki neamerički film "Hiolivud nikada ne bi mogao da snimi". Ta teza je po meni netačna, ako iko može da snimi sve, to je upravo Holivud. Međutim, svakako je da postoje filmovi koje Holivud ne želi da snimi, ili ne želi da ih snimi na određeni način.
RED TENT je primer takvog filma. Naime, ovo je istinita priča o Nobileovoj ekspediciji na Severni Pol. Reč je o temi koja bi zanimala holivudski studio ali već mogu da anticipiram da bi to u onom trenutku, dakle 1969. kad je ruska verzija RED TENTa izašla, to bio film sa masom rir-projekcija, većim delom snimljen u studiju sa ponekim kadrom polarnog eksterijera. Danas pak, ovakva priča bi bila snimljena sa obiljem specijalnih efekata kako bi se nadomestio rad na lokaciji, i bila bi ubedljivija. Međutim, samo u retkim slučajevima, kao što je recimo Cameronov slučaj, Holivud odlazi u ekstreme rada na lokaciji.
Ipak, RED TENT je film u kome se ogleda sva spektakularnost sovjetske kinematografije, i to u rukama najvećeg sovjetskog majstora vizuelnog spektakla. Kalatozov možda ne spada u red sovjetskih reditelja koji su promenili kinematografiju i učinili je ovakom kako je danas poznajemo, međutim, on je svakako patrijarh sovjetskog spektakla koji u pojedinim slučajevima kao što je SOY CUBA stoji kao nedostižna tehnološka enigma.
Iako u trenutku snimanja RED TENTa, Kalatozov već ima dosta godina, reč je o zanatski impresivnom ostvarenju ne samo za svoje vreme već i danas nudi neke scene koje su istinski neverovatno gledalačko iskustvo. I upravo za razliku od holivudskog filma eventualno snimljenog na ovu temu, Kalatozov iza sebe ima logistiku sovjetske kinematografije koja je spremna da podrži ambiciozno snimanje u polarnim predelima, upotrebu brodova i aviona, zidanje scenografije i sl.
Kada se spoje takvi logistički uslovi i reditelj ogromnog vizuelnog dara u najboljoj formi, rezultat nije ništa manje nego impresivan. Američka kritika smatra RED TENT primerom solidno uspelog internacionalnog spektakla. Ova sovjetsko-italijansko-američka korpodukcija imala je sve predispozicije da bude minoran film, međutim, ono što je krajnje neobično jeste do Kalatozov u svom filmu svodi problme tih velikih suštinski iznuđenih koprodukcja na najmanji mogući nivo
Pre svega, retki su filmovi tog tipa koji istinski funcionišu. Ovaj uspeva da funkcioniše na dramskom nivou u vrlo solidnoj meri. Međutim, daleko je od tipičnog, jedva sklopljenog scenarija koji je prepun kompromisa zbog gbrojnih zvezda sa raznih strana.
Štaviše, u dramaturškom smislu RED TENT je možda i najupečatljiviji. Naime, cela priča o pustolovini na Severnom Polu koncipirana je kao flešbek koji se dešava u Nobileovom snu, ili delirijumu kada ga posete kako živi tako i mrtvi učesnici ovog događaja i sude mu zbog njegovo kontroverzne uloge u celoj priči. U tom momentu film dobija ne samo satrtrovske već gotovo brehtovske dimenzije, i nosi jednu nesumnjivo autorsku, ali još više sovjetsku dimenziju gde se priča o odgovornosti (koja je važna za film koji govori o katastrofi iz stvarnog života) dovodi do paroksizma.
Šrto se billinga zvezda tiče,, jasno je da Conneryjevo prvo mesto na špici nije realno. On igra Amundsena, čuvenog istraživača i važnu ulogu, to je nesumnjivo ali glavni je ipak Peter Finch. Claudia Cardinale je Claudia cardinale a Kalatozov joj daje još dodatnu dimenzije inhibirane socijalističke seksualnosti, Mario Adorf i hardy Krueger su na svojoj liniji.
Moćan score uradio je Morricone.
Naravno, posebno pominjanje zaslužuje direktor fotografije Leonid Kalašnjikov koji je svakako heroj ove produkcije i bez čijeg doprinosa ne bi bilo ne samo ovog filma nego većeg dela onoga po čemu je značajan.
Sovjetska verzija izašla je 1969. u SSSRu a 1971. u Americi za Paramount.
* * * 1/2 / * * * *
RED TENT je izuzetan film koji ne samo da je sjajno gledalačko iskustvo sam po sebi, nego otvara priliku i za širu diskusiju o jednoj temi koja se često pominje i na ovom forumu. Naime, često se pominje teza kako neki neamerički film "Hiolivud nikada ne bi mogao da snimi". Ta teza je po meni netačna, ako iko može da snimi sve, to je upravo Holivud. Međutim, svakako je da postoje filmovi koje Holivud ne želi da snimi, ili ne želi da ih snimi na određeni način.
RED TENT je primer takvog filma. Naime, ovo je istinita priča o Nobileovoj ekspediciji na Severni Pol. Reč je o temi koja bi zanimala holivudski studio ali već mogu da anticipiram da bi to u onom trenutku, dakle 1969. kad je ruska verzija RED TENTa izašla, to bio film sa masom rir-projekcija, većim delom snimljen u studiju sa ponekim kadrom polarnog eksterijera. Danas pak, ovakva priča bi bila snimljena sa obiljem specijalnih efekata kako bi se nadomestio rad na lokaciji, i bila bi ubedljivija. Međutim, samo u retkim slučajevima, kao što je recimo Cameronov slučaj, Holivud odlazi u ekstreme rada na lokaciji.
Ipak, RED TENT je film u kome se ogleda sva spektakularnost sovjetske kinematografije, i to u rukama najvećeg sovjetskog majstora vizuelnog spektakla. Kalatozov možda ne spada u red sovjetskih reditelja koji su promenili kinematografiju i učinili je ovakom kako je danas poznajemo, međutim, on je svakako patrijarh sovjetskog spektakla koji u pojedinim slučajevima kao što je SOY CUBA stoji kao nedostižna tehnološka enigma.
Iako u trenutku snimanja RED TENTa, Kalatozov već ima dosta godina, reč je o zanatski impresivnom ostvarenju ne samo za svoje vreme već i danas nudi neke scene koje su istinski neverovatno gledalačko iskustvo. I upravo za razliku od holivudskog filma eventualno snimljenog na ovu temu, Kalatozov iza sebe ima logistiku sovjetske kinematografije koja je spremna da podrži ambiciozno snimanje u polarnim predelima, upotrebu brodova i aviona, zidanje scenografije i sl.
Kada se spoje takvi logistički uslovi i reditelj ogromnog vizuelnog dara u najboljoj formi, rezultat nije ništa manje nego impresivan. Američka kritika smatra RED TENT primerom solidno uspelog internacionalnog spektakla. Ova sovjetsko-italijansko-američka korpodukcija imala je sve predispozicije da bude minoran film, međutim, ono što je krajnje neobično jeste do Kalatozov u svom filmu svodi problme tih velikih suštinski iznuđenih koprodukcja na najmanji mogući nivo
Pre svega, retki su filmovi tog tipa koji istinski funcionišu. Ovaj uspeva da funkcioniše na dramskom nivou u vrlo solidnoj meri. Međutim, daleko je od tipičnog, jedva sklopljenog scenarija koji je prepun kompromisa zbog gbrojnih zvezda sa raznih strana.
Štaviše, u dramaturškom smislu RED TENT je možda i najupečatljiviji. Naime, cela priča o pustolovini na Severnom Polu koncipirana je kao flešbek koji se dešava u Nobileovom snu, ili delirijumu kada ga posete kako živi tako i mrtvi učesnici ovog događaja i sude mu zbog njegovo kontroverzne uloge u celoj priči. U tom momentu film dobija ne samo satrtrovske već gotovo brehtovske dimenzije, i nosi jednu nesumnjivo autorsku, ali još više sovjetsku dimenziju gde se priča o odgovornosti (koja je važna za film koji govori o katastrofi iz stvarnog života) dovodi do paroksizma.
Šrto se billinga zvezda tiče,, jasno je da Conneryjevo prvo mesto na špici nije realno. On igra Amundsena, čuvenog istraživača i važnu ulogu, to je nesumnjivo ali glavni je ipak Peter Finch. Claudia Cardinale je Claudia cardinale a Kalatozov joj daje još dodatnu dimenzije inhibirane socijalističke seksualnosti, Mario Adorf i hardy Krueger su na svojoj liniji.
Moćan score uradio je Morricone.
Naravno, posebno pominjanje zaslužuje direktor fotografije Leonid Kalašnjikov koji je svakako heroj ove produkcije i bez čijeg doprinosa ne bi bilo ne samo ovog filma nego većeg dela onoga po čemu je značajan.
Sovjetska verzija izašla je 1969. u SSSRu a 1971. u Americi za Paramount.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment