Pogledao sam TOWELHEAD Alana Balla. Kada sam čitao kritike za ovaj film, one su bile negativne pre svega zato što su kritičari bili šokirani odsustvom delikatnosti u pristupu priči o seksualnom sazrevanju mlade arapskoameričke devojčice u teksaškom predgrađu za vreme prvog Zalivskog rata. Film je optuživan da je eksploatacija (kao što je recimo i IRREVERSIBLE u Americi etiketiran kao eksploatacija) i da njegov tretman incesta i seksa sa maloletnicima nije poučan.
Međutim, u tim kritikama osim tona Ballove priče niko nije previše osporavao druge kvalitete. Što se mene tiče, bio sam privučen takvim komentarima.
Alan Ball je pisao AMERICAN BEAUTY i što se mene tiče to nije referenca koja me naročito privlači. Posle inicijalnog cinizma i humora u tom filmu sve se pretvaralo u prilično naivno poigravanje stereotipima u liberalnom ključu sve dok film nije postao naivan u svojim predrasudama.
U TOWELHEADu, Ball nije odustao od svog liberalizma, naprotiv, ne samo da je stav tu, nego su i jedini junaci koji su sasvim oslobođeni svih frustracija i zadnjih namera liberali. No, to je normalno, u zaoštrenoj političkoj borbi, Ball očigledno nije želeo da baci bilo kakvu senku na populaciju kojoj pripada. Međutim, za razliku od AMERICAN BEAUTY Ball je u ovom filmu politički zreliji tako da praktično socijalne okolnosti igraju bitnu ulogu u filmu i sami junaci su zapravo pozitivni, samo povremeno jedni drugima čine grozne stvari u pokušaju da dostignu sreću i ostvare neku svoju potrebu. U tom smislu, za razliku od fatalističkog kraja AMERICAN BEAUTY koji je baš zbog tog fatalizma ne samo naivan nego i arhaičan jer savremena tragedija nema ishodište u smrti nego u produžetku nepodnošljivog života, Ball u TOWELHEADu ostavlja mogućnost katarze koja proističe iz priznavanja društvene represije.
Univerzum u kome se priča dešava je blago stilizovan, kao u AMERICAN BEAUTY i jasno je Ballovo nadovezivanje na tradiciju Ibsenove mračne građanske drame. Isto tako, Alan Ball kao deklarisani homoseksualac, dakle čovek koji je spreman na razne potencijalne neprijatnosti kako bi ispoštovao svoje seksualno opredeljenje, podrazumeva da su i njegovi junaci u tom smislu skloni da zabranjena maštanja sporovode u praksi te bi se moglo reći da u njegovom univerzumu junaci imaju puno inhibicija ali i vrlo otvorene ventile da se opuste.
Ono što je po meni ključno bilo za otpor prema ovom filmu, to je Ballova spremnost da mladu junakinju koju maestralno igra Summer Bishil takođe okrivi za lanac strasti u koji je uplela mnoge muškarce. Čini mi se da je kritika očekivala da će klinka biti poptuno abolirana od svake odgovornosti, ali Ball, sasvim ispravno ne misli da je tako. Istovremeno, Summer Bishil, koja inače ima 20 godina, u isto vreme ima atribute i seksualnog objekta i deteta, što je verovatno kritičarima delovalo previše perverzno i šokantno.
U svojoj suštini, Ball je snimio film koji se bavi temama karakterističnim za američki nezavisni film. Međutim, u njemu je prešao granicu i u nekim aspektima pristupa poneo se kao da snima evropski film. Umesto holivudskog filma sa nešto kamernijom pričom i povišenijim intelektualnim tonusom, što bi bila definicija onoga što publika i kritika očekuju od nezavisnog filma, isporučio jenešto što je po ikonografiji američki nezavinsi film ali po odnosima među likovima više liči na neki perverzniji nemački ili francuski film.
Inače, nedavno ukinuti Warner Independent je u 2008. godini imao najzanimljiviju ponudu. Pored TOWELHEADa, imali su Hanekeov FUNNY GAMES (kojim sam bio užasnut ali nesumnjivo je perverzno dati Henekeu da snima holivudski film) i Boyleov SLUMDOG MILLIONAIRE koji je imao šifru za komunikatvni film izvan holivudskog kalupa (ili paradoksalno baš unutar holivudskog kalupa starog kova koji je izgubljen u skladištu nekog od studija).
U svakom slučaju, TOWELHEAD me je zabavio i peporučujem da ga pogledate.
* * * 1/2 / * * * *
Međutim, u tim kritikama osim tona Ballove priče niko nije previše osporavao druge kvalitete. Što se mene tiče, bio sam privučen takvim komentarima.
Alan Ball je pisao AMERICAN BEAUTY i što se mene tiče to nije referenca koja me naročito privlači. Posle inicijalnog cinizma i humora u tom filmu sve se pretvaralo u prilično naivno poigravanje stereotipima u liberalnom ključu sve dok film nije postao naivan u svojim predrasudama.
U TOWELHEADu, Ball nije odustao od svog liberalizma, naprotiv, ne samo da je stav tu, nego su i jedini junaci koji su sasvim oslobođeni svih frustracija i zadnjih namera liberali. No, to je normalno, u zaoštrenoj političkoj borbi, Ball očigledno nije želeo da baci bilo kakvu senku na populaciju kojoj pripada. Međutim, za razliku od AMERICAN BEAUTY Ball je u ovom filmu politički zreliji tako da praktično socijalne okolnosti igraju bitnu ulogu u filmu i sami junaci su zapravo pozitivni, samo povremeno jedni drugima čine grozne stvari u pokušaju da dostignu sreću i ostvare neku svoju potrebu. U tom smislu, za razliku od fatalističkog kraja AMERICAN BEAUTY koji je baš zbog tog fatalizma ne samo naivan nego i arhaičan jer savremena tragedija nema ishodište u smrti nego u produžetku nepodnošljivog života, Ball u TOWELHEADu ostavlja mogućnost katarze koja proističe iz priznavanja društvene represije.
Univerzum u kome se priča dešava je blago stilizovan, kao u AMERICAN BEAUTY i jasno je Ballovo nadovezivanje na tradiciju Ibsenove mračne građanske drame. Isto tako, Alan Ball kao deklarisani homoseksualac, dakle čovek koji je spreman na razne potencijalne neprijatnosti kako bi ispoštovao svoje seksualno opredeljenje, podrazumeva da su i njegovi junaci u tom smislu skloni da zabranjena maštanja sporovode u praksi te bi se moglo reći da u njegovom univerzumu junaci imaju puno inhibicija ali i vrlo otvorene ventile da se opuste.
Ono što je po meni ključno bilo za otpor prema ovom filmu, to je Ballova spremnost da mladu junakinju koju maestralno igra Summer Bishil takođe okrivi za lanac strasti u koji je uplela mnoge muškarce. Čini mi se da je kritika očekivala da će klinka biti poptuno abolirana od svake odgovornosti, ali Ball, sasvim ispravno ne misli da je tako. Istovremeno, Summer Bishil, koja inače ima 20 godina, u isto vreme ima atribute i seksualnog objekta i deteta, što je verovatno kritičarima delovalo previše perverzno i šokantno.
U svojoj suštini, Ball je snimio film koji se bavi temama karakterističnim za američki nezavisni film. Međutim, u njemu je prešao granicu i u nekim aspektima pristupa poneo se kao da snima evropski film. Umesto holivudskog filma sa nešto kamernijom pričom i povišenijim intelektualnim tonusom, što bi bila definicija onoga što publika i kritika očekuju od nezavisnog filma, isporučio jenešto što je po ikonografiji američki nezavinsi film ali po odnosima među likovima više liči na neki perverzniji nemački ili francuski film.
Inače, nedavno ukinuti Warner Independent je u 2008. godini imao najzanimljiviju ponudu. Pored TOWELHEADa, imali su Hanekeov FUNNY GAMES (kojim sam bio užasnut ali nesumnjivo je perverzno dati Henekeu da snima holivudski film) i Boyleov SLUMDOG MILLIONAIRE koji je imao šifru za komunikatvni film izvan holivudskog kalupa (ili paradoksalno baš unutar holivudskog kalupa starog kova koji je izgubljen u skladištu nekog od studija).
U svakom slučaju, TOWELHEAD me je zabavio i peporučujem da ga pogledate.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment