Pogledao sam CHAIN REACTION Ian Barryja, jedan od navodno cenjenijih Ozsploitationa. Reč je o filmu koji je u Maltinu bolje ocenjen od Andrew Davisovog imenjaka, koji je loš, ali ipak je visoka ocena (u Maltinu koji nije naklonjen Ozploitationu) obećavala.
Nažalost, Davisov film je ma koliko loš ipak bolji.
Izuzev činjenice da je film producirao George Miller, tata australijskog žanrovskog filma, i da ga je slikao Russell Boyd, jedan od eminentnijih lokalnih snimatelja, kao i da se Mel Gibson pojavljuje na kratko kao jedan od mehaničara u radionici glavnog junaka, što su sve kurioziteti, THE CHAIN REACTION nije ništa više od solidno realizovanog pokušaja da se sa ozbiljnošću Alana Pakule radi besmislen exploitation sa junakom vozačem trkačkih kola kakav bi radio neko poput Hal Needhama.
U tom spoju Pakule i Needhama, ni jedna ni druga struja nije zadovoljena. Film je prejednostavan da bi bio na liniji ozbiljnog zavereničkog trilera sedamdesetih, a premalo je akcije da bi se nametnuo kao upotrebljiv exploitation.
Ako svemu tome dodamo, seriju besmislenih lirskih pasaža koji su potpuno van konteksta, gotovo kao kultna scena sviranja klavira u filmu USLOVNA SLOBODA (i ovde ima sviranja klavira), jasno je da ovde ne samo da imamo posla sa slabim filmom, nego i sa autorom koji pokušava da prevaziđe konvencije nečega što ni sam nije sposoban da dostigne.
Ti pokušaji genre bendinga kod neveštih autora su mi jako odbojni, a kod Barryja ih ima.
Šteta je što film nije bio bolje osmišljen pošto je Boyd uspeo da prilično solidno uslika priču i da joj da te neke karakteristike exploitationa snimanog van Amerike u kome se oseća da se ekipa mnogo više trudi nego u američkom explitationu. Ipak, na snimanju se ne mogu popraviti neke greške napravljene u pripremama.
* 1/2 / * * * *
Nažalost, Davisov film je ma koliko loš ipak bolji.
Izuzev činjenice da je film producirao George Miller, tata australijskog žanrovskog filma, i da ga je slikao Russell Boyd, jedan od eminentnijih lokalnih snimatelja, kao i da se Mel Gibson pojavljuje na kratko kao jedan od mehaničara u radionici glavnog junaka, što su sve kurioziteti, THE CHAIN REACTION nije ništa više od solidno realizovanog pokušaja da se sa ozbiljnošću Alana Pakule radi besmislen exploitation sa junakom vozačem trkačkih kola kakav bi radio neko poput Hal Needhama.
U tom spoju Pakule i Needhama, ni jedna ni druga struja nije zadovoljena. Film je prejednostavan da bi bio na liniji ozbiljnog zavereničkog trilera sedamdesetih, a premalo je akcije da bi se nametnuo kao upotrebljiv exploitation.
Ako svemu tome dodamo, seriju besmislenih lirskih pasaža koji su potpuno van konteksta, gotovo kao kultna scena sviranja klavira u filmu USLOVNA SLOBODA (i ovde ima sviranja klavira), jasno je da ovde ne samo da imamo posla sa slabim filmom, nego i sa autorom koji pokušava da prevaziđe konvencije nečega što ni sam nije sposoban da dostigne.
Ti pokušaji genre bendinga kod neveštih autora su mi jako odbojni, a kod Barryja ih ima.
Šteta je što film nije bio bolje osmišljen pošto je Boyd uspeo da prilično solidno uslika priču i da joj da te neke karakteristike exploitationa snimanog van Amerike u kome se oseća da se ekipa mnogo više trudi nego u američkom explitationu. Ipak, na snimanju se ne mogu popraviti neke greške napravljene u pripremama.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment