Neil Jordan mi je jedan od najdražih reditelja, ali njegove filmove poslednjih godina gledam sa velikim zakašnjenjem pošto mi se često čine da će biti fijasko i pokušavam da izbegnem razočarenje. THE BRAVE ONE je film od koga sam u prvi mah puno očekivao da bih onda video trejler, konstatovao koliko traje i shvatio da to nije film koji mogu da podnesem u bioskopu. U međuvremenu sam zaboravio na taj film i pre neki dan sam ga se setio, pa sam ga pogledao.
Sve ono od čega sam strahovao u trejleru se ostvarilo. U suštini, reč je o vrlo generic pokušaju da se napravi ozbiljan osvetnički film u savremenim okolnostima koji bi mogao da crossoveruje i kod mainstream publike. Reč je o plemenitoj želji i THE BRAVE ONE po svom zamahu svakako jeste jedan od primera kada studio finansira film sa namerom da snimi nešto više od potrošnog bioskopskog proizvoda. Uostalom, upravo je Neil Jordan u studiju Warner radeći filmove kao što su MICHAEL COLLINS ili BUTCHER BOY i snimao tu vrstu filma.
Isto tako mislim da je Neil Jordan pravi čovek za to. Uostalom, on je upravo u holivudskim okolnostima snimio i neke od svojih najboljih filmova, a neke vrlo generic koncepte je uspevao da učini ekstremno intrigantnim kao što je slučaj sa filmom IN DREAMS, recimo. IN DREAMS je Jordanov RAISING CAIN što se mene tiče.
THE BRAVE ONE od Jordana dobija sve ono što je studio hteo, pre svega jako veštu inscenaciju svega, vrhunski nivo umetničkog i tehničkog rešavanja svakog kadra, ritam koji sugeriše da je reč o nekoj ozbiljnoj priči, dobru glumu.
Međutim, od samog scenarija dobio je jedan nižerazredni scenario koji bi tokom sedamdesetih bio samo jedan od rip-offova DEATH WISHa koji traju 90 minuta, a ovom prilikom je uzdignut na nivo pseudoozbiljnog genrebendera od dva sata. Po neskladu kapaciteta scenarija i filma THE BRAVE ONE svakako liči na NO COUNTRY FOR OLD MEN, s tim što je NO COUNTRY nekako ipak interesantniji.
U tom pogledu, sve ono što Jordan izgradi besprekornom inscenacijom, scenario utuče opštim mestima. I to ne samo na nivou toga što ta opšta smetaju kao sadržaj, već su paradoksalno sve scene koje su opšte mesto tipa policijski uviđaj, isleđivanje i sl. slabije rediteljski rešena od onih scena koje se mogu smatrati svežim ili u neku ruku doprinosom ovog naslova žanru u širem smislu.
Ipak, Jordanova kompetencija u ovom slučaju čini da THE BRAVE ONE ima dovoljno visok nivo da nekome ko nije toliko upoznat ili zadojen vengeance filmom zaista i može da se dopadne. Štaviše, na nivou zamisli, ovaj seriozni vigilante film je legitimna ideja. Nažalost, ne uspeva da prevaziđe nivo samo dobre ideje.
Isto tako na značenjskom planu, THE BRAVE ONE je prilično konfuzan, i moram priznati da meni cela priča sa uzimanjem oružja u šake pa čak i samog incidenta koji će pokrenuti vendetu deluje prilično diskutabilno. Iako pokušava da simulira kako ima zrelo sagledavanje stvari, BRAVE ONE je psihološki i ideološki začuđujuće naivno i površno intoniran, slično kao APSOLUTNIH STO Srdana Golubovića.
U tom smislu moram priznati da na kraju cele priče BRAVE ONE upravo pada u onom domenu u kome je imao zadatak da se izdvoji. Na svu sfeću, iako nije bio hit, ovaj naslov nije bio ni debakl i čini mi se da je Jordanu omogućio da se održi u Holivudu i da posle ovoga ima major projekte.
Moram priznati da se od saradnje Neil Jordana i Joel Silvera više očekivalo, naročito kada se u opticaju našla etiketa vengeance flicka. Ipak, Jodie Foster posle Zemeckisovog maestralnog CONTACTa u suštini mahom kvari projekte odličnih reditelja, i Fincher i Jordan su poklekli u njenim komercijalnim pokušajima, s tim što je PANIC ROOM barem bio veći hit.
* * 1/2 / * * * *
Sve ono od čega sam strahovao u trejleru se ostvarilo. U suštini, reč je o vrlo generic pokušaju da se napravi ozbiljan osvetnički film u savremenim okolnostima koji bi mogao da crossoveruje i kod mainstream publike. Reč je o plemenitoj želji i THE BRAVE ONE po svom zamahu svakako jeste jedan od primera kada studio finansira film sa namerom da snimi nešto više od potrošnog bioskopskog proizvoda. Uostalom, upravo je Neil Jordan u studiju Warner radeći filmove kao što su MICHAEL COLLINS ili BUTCHER BOY i snimao tu vrstu filma.
Isto tako mislim da je Neil Jordan pravi čovek za to. Uostalom, on je upravo u holivudskim okolnostima snimio i neke od svojih najboljih filmova, a neke vrlo generic koncepte je uspevao da učini ekstremno intrigantnim kao što je slučaj sa filmom IN DREAMS, recimo. IN DREAMS je Jordanov RAISING CAIN što se mene tiče.
THE BRAVE ONE od Jordana dobija sve ono što je studio hteo, pre svega jako veštu inscenaciju svega, vrhunski nivo umetničkog i tehničkog rešavanja svakog kadra, ritam koji sugeriše da je reč o nekoj ozbiljnoj priči, dobru glumu.
Međutim, od samog scenarija dobio je jedan nižerazredni scenario koji bi tokom sedamdesetih bio samo jedan od rip-offova DEATH WISHa koji traju 90 minuta, a ovom prilikom je uzdignut na nivo pseudoozbiljnog genrebendera od dva sata. Po neskladu kapaciteta scenarija i filma THE BRAVE ONE svakako liči na NO COUNTRY FOR OLD MEN, s tim što je NO COUNTRY nekako ipak interesantniji.
U tom pogledu, sve ono što Jordan izgradi besprekornom inscenacijom, scenario utuče opštim mestima. I to ne samo na nivou toga što ta opšta smetaju kao sadržaj, već su paradoksalno sve scene koje su opšte mesto tipa policijski uviđaj, isleđivanje i sl. slabije rediteljski rešena od onih scena koje se mogu smatrati svežim ili u neku ruku doprinosom ovog naslova žanru u širem smislu.
Ipak, Jordanova kompetencija u ovom slučaju čini da THE BRAVE ONE ima dovoljno visok nivo da nekome ko nije toliko upoznat ili zadojen vengeance filmom zaista i može da se dopadne. Štaviše, na nivou zamisli, ovaj seriozni vigilante film je legitimna ideja. Nažalost, ne uspeva da prevaziđe nivo samo dobre ideje.
Isto tako na značenjskom planu, THE BRAVE ONE je prilično konfuzan, i moram priznati da meni cela priča sa uzimanjem oružja u šake pa čak i samog incidenta koji će pokrenuti vendetu deluje prilično diskutabilno. Iako pokušava da simulira kako ima zrelo sagledavanje stvari, BRAVE ONE je psihološki i ideološki začuđujuće naivno i površno intoniran, slično kao APSOLUTNIH STO Srdana Golubovića.
U tom smislu moram priznati da na kraju cele priče BRAVE ONE upravo pada u onom domenu u kome je imao zadatak da se izdvoji. Na svu sfeću, iako nije bio hit, ovaj naslov nije bio ni debakl i čini mi se da je Jordanu omogućio da se održi u Holivudu i da posle ovoga ima major projekte.
Moram priznati da se od saradnje Neil Jordana i Joel Silvera više očekivalo, naročito kada se u opticaju našla etiketa vengeance flicka. Ipak, Jodie Foster posle Zemeckisovog maestralnog CONTACTa u suštini mahom kvari projekte odličnih reditelja, i Fincher i Jordan su poklekli u njenim komercijalnim pokušajima, s tim što je PANIC ROOM barem bio veći hit.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment