Pogledao sam PINEAPPLE ECPRESS David Gordon Greena, courtesy of Ginger.
Iako je moja ljubav za Judd Apatowa osvedočena, nažalost ovaj film spada među njegova minorna ostvarenja, u rangu DRILLBIT TAYLORa. Na nivou koncepta, Apatow i njegovi saradnici iz SUPERBAD Rogen i Goldberg pišu scenario koji nežalost na konceptualnom nivou negde više za Debelog nego za američki film. Nije problem u tome što je to pseudoakciona komedija o dva stonera koji dolaze u konflikt sa mafijom i što smo to videli već milijardu puta. Problem je u tome što na kraju cele priče, film se svodi upravo na akcioni momenat koji nije previše komično koncipiran i slabo je urađen.
Slično važi i za odnose među likovima koji tek sporadično imaju smisla zahvaljujući glumačkim improvizacijama. I u tom domenu svakako James Franco odudara od nivoa koji donosi Seth Rogen, čini mi se da mu nije ravnopravan partner, a obojicu porazi favorit iz senke Danny McBride kog sam zapazio još u FOOT FIST WAY a ovde pokazuje da ima sjajan potencijal za igranje priglupih wannabe mačo gubitnika.
Dok se kako za sam film tako i za glumce čini da su autopilotu, jedini McBride pokušava da stvari pomeri korak napred.
U pojedinim deonicama, naročito kada klišei nadvladaju glumu, PINEAPPLE je prilično težak za gledanje. Tome doprinosi i skoro dvočasovno trajanje koje krasi uspešne Apatow filmove ali ovde nije bilo potrebe za tim.
U svakom slučaju, moguće je da mi je filmova ovog tipa preko glave, ošto kako rekoh to je toliko potrošena formula da je stigla i do Srbije. Koliko god neke sporadične scene bile smešne i efektne, one ne mogu da prikriju suštinsku prazninu i promašenost ovog projekta. Nauk je da se iza smeha ne može baš sve sakriti.
* * / * * * *
Iako je moja ljubav za Judd Apatowa osvedočena, nažalost ovaj film spada među njegova minorna ostvarenja, u rangu DRILLBIT TAYLORa. Na nivou koncepta, Apatow i njegovi saradnici iz SUPERBAD Rogen i Goldberg pišu scenario koji nežalost na konceptualnom nivou negde više za Debelog nego za američki film. Nije problem u tome što je to pseudoakciona komedija o dva stonera koji dolaze u konflikt sa mafijom i što smo to videli već milijardu puta. Problem je u tome što na kraju cele priče, film se svodi upravo na akcioni momenat koji nije previše komično koncipiran i slabo je urađen.
Slično važi i za odnose među likovima koji tek sporadično imaju smisla zahvaljujući glumačkim improvizacijama. I u tom domenu svakako James Franco odudara od nivoa koji donosi Seth Rogen, čini mi se da mu nije ravnopravan partner, a obojicu porazi favorit iz senke Danny McBride kog sam zapazio još u FOOT FIST WAY a ovde pokazuje da ima sjajan potencijal za igranje priglupih wannabe mačo gubitnika.
Dok se kako za sam film tako i za glumce čini da su autopilotu, jedini McBride pokušava da stvari pomeri korak napred.
U pojedinim deonicama, naročito kada klišei nadvladaju glumu, PINEAPPLE je prilično težak za gledanje. Tome doprinosi i skoro dvočasovno trajanje koje krasi uspešne Apatow filmove ali ovde nije bilo potrebe za tim.
U svakom slučaju, moguće je da mi je filmova ovog tipa preko glave, ošto kako rekoh to je toliko potrošena formula da je stigla i do Srbije. Koliko god neke sporadične scene bile smešne i efektne, one ne mogu da prikriju suštinsku prazninu i promašenost ovog projekta. Nauk je da se iza smeha ne može baš sve sakriti.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment