Video sam našeg kandidata za "oskara". Nisam još pogledao ostale kandiodate pa ne mogu da kažem kakve su mu šanse.
Ako imamo u vidu da sam čitao scenario po kome je film snimljen i da sam otprilike znao šta ću gledati, kao krajnji utisak negde mogu izneti mahom samo neke racionalne zaključke. Emocija mi je izmakla u ovom filmu, iako mislim da film ima kapaciteta da izazove emotivnu reakciju.
Krenuo bih od onoga što je dobro. Goran je odličan reditelj, jedan od najboljih koje naš film ima tako da uprkos tome što mislim da je lopov i džukela, njegove filmove čekam sa punom pažnjom, iako isto tako znam da oni tematski više nemaju veze sa onim što ja kod Gorana volim.
U ovom filmu ima jedna antologijska scena, i to kažem bez sve šale. Postoji jdna umetnički i socijalno, pa čak i politički relevantna scena u kojoj Sergej igra nekoga ko bi mogao biti neki pandan Arkanu ili Legiji. Pošto ne nosi heckler već kalašnjikov, možda je pre Legija u pitanju.
U svakom slučaju u toj sceni, Sergej prvo uspeva da napravi jedini razuman, u potpunosti odbranjen lik u filmu, da pokaže a samim tim i objasni harizmu jednog ološa koiji je ipak imao neku energiju, koji nije bez đavla i da pritom kao emotivnu podlogu, odnosno dijalog iskoristi psmu KUKAVICA koja predstavlja verovatno najbolje napisan deo filma. Stihovi Cecine KUKAVICE su verovatno najbolji dijalog napisan za ovaj film.
Štaviše, kada je smeštena u pravi emotivni kontekst, KUKAVICA, Cecina pesma koja mi nije među favoritima i o kojoj nisam razmišljao, postaje nešto zaista genijalno, sjajan a capella lullaby sa ogromnom emocijom...
Sigurno je da je Goran imao podlu nameru da se sprda sa Arkanom i Cecom, na jedan slabićki i bedan način. Ali, Cecina umetnost, ma koliko to bizarno zvučalo ga je porazilo i postala je umetnički najvredniji segment njegovog filma. Kuda ide ovaj svet?
Druga stvar koja mi se sviđa je nešto što nikada nisam mislio da će me obradovati a to je povratak old school šmire. Znam da mi ne volimo old school šmiru, međutim posle kvislinških klasika kao što su KLPKA ili LJUBAV I DRUGI ZLOČINI, čovek se uželi sočnog srpskog treša, a toga u TURNEJI ima. Gluma je hammy. Previše hammy za Goranove standarde ali očigledno je da su nas Stefan i Srdan naučili zašto treba poštovati stare
Naravno, sve ostalo je manjkavo. Fotografija Radeta Vladića je očajna. U većini kadrova sa pokretima kamere film je neoštar što je nedopustivo za ovako skupu produkciju snimanu na filmskoj traci. kadriranje je u mnogim delovima arhaično, tako da bi se u stilskom smislu film mogao sumirati kao da Šijan iz SOS faze režira TROPIC THUNDER.
kad je o ideologiji reč, film jeste prilično antisrpski. Od svih strana, Srbi su najviše prikazani, samim tim su i najviše secirani dočim su protivnici takođe odvratni manje ili više ali su nekako milosrdniji od Srba. No, dobro to da će film biti antisrpski se i očekivalo od Gorana.
Međutim, film u ideološkom smislu nije prevashodno antisrpski već je uglavnom na liniji Goranove tradicionalne opsesije sukobom (malo) građana i seljaka, razumevanjem koje povezuje klase s tim što ih Goran onda konfrontira smtrajući građansku klasu vrednijom od ostalih što nije OK, naročito ako imamo na umu da naša građanska klasa nažalost nema iza sebe čak ni tu akumulaciju znanja, tradicije i odgoja koja barem krasi građanske klase nekih razvijenijih naroda.
No, Goranov ideološki koncept nikada nije ni bio previše zdrav samo što je u ranijim filmovima talenat uspeva da prikrije njegove reakcionarnost. U poznoj fazi, on ima sve manje i manje snage da se prikriva talentom.
TURNEJA je u Goranovom opusu iznad URNEBESNE TRAGEDIJE ali nije u ravni ranijih pogodaka. U kontekstu sadašnjag stanja Praške škole, slabija je od ZAVETA i KARAULE ali bolja od SJAJA U OČIMA i OPTIMISTA.
* 1/2 / * * * *
Ako imamo u vidu da sam čitao scenario po kome je film snimljen i da sam otprilike znao šta ću gledati, kao krajnji utisak negde mogu izneti mahom samo neke racionalne zaključke. Emocija mi je izmakla u ovom filmu, iako mislim da film ima kapaciteta da izazove emotivnu reakciju.
Krenuo bih od onoga što je dobro. Goran je odličan reditelj, jedan od najboljih koje naš film ima tako da uprkos tome što mislim da je lopov i džukela, njegove filmove čekam sa punom pažnjom, iako isto tako znam da oni tematski više nemaju veze sa onim što ja kod Gorana volim.
U ovom filmu ima jedna antologijska scena, i to kažem bez sve šale. Postoji jdna umetnički i socijalno, pa čak i politički relevantna scena u kojoj Sergej igra nekoga ko bi mogao biti neki pandan Arkanu ili Legiji. Pošto ne nosi heckler već kalašnjikov, možda je pre Legija u pitanju.
U svakom slučaju u toj sceni, Sergej prvo uspeva da napravi jedini razuman, u potpunosti odbranjen lik u filmu, da pokaže a samim tim i objasni harizmu jednog ološa koiji je ipak imao neku energiju, koji nije bez đavla i da pritom kao emotivnu podlogu, odnosno dijalog iskoristi psmu KUKAVICA koja predstavlja verovatno najbolje napisan deo filma. Stihovi Cecine KUKAVICE su verovatno najbolji dijalog napisan za ovaj film.
Štaviše, kada je smeštena u pravi emotivni kontekst, KUKAVICA, Cecina pesma koja mi nije među favoritima i o kojoj nisam razmišljao, postaje nešto zaista genijalno, sjajan a capella lullaby sa ogromnom emocijom...
Sigurno je da je Goran imao podlu nameru da se sprda sa Arkanom i Cecom, na jedan slabićki i bedan način. Ali, Cecina umetnost, ma koliko to bizarno zvučalo ga je porazilo i postala je umetnički najvredniji segment njegovog filma. Kuda ide ovaj svet?
Druga stvar koja mi se sviđa je nešto što nikada nisam mislio da će me obradovati a to je povratak old school šmire. Znam da mi ne volimo old school šmiru, međutim posle kvislinških klasika kao što su KLPKA ili LJUBAV I DRUGI ZLOČINI, čovek se uželi sočnog srpskog treša, a toga u TURNEJI ima. Gluma je hammy. Previše hammy za Goranove standarde ali očigledno je da su nas Stefan i Srdan naučili zašto treba poštovati stare
Naravno, sve ostalo je manjkavo. Fotografija Radeta Vladića je očajna. U većini kadrova sa pokretima kamere film je neoštar što je nedopustivo za ovako skupu produkciju snimanu na filmskoj traci. kadriranje je u mnogim delovima arhaično, tako da bi se u stilskom smislu film mogao sumirati kao da Šijan iz SOS faze režira TROPIC THUNDER.
kad je o ideologiji reč, film jeste prilično antisrpski. Od svih strana, Srbi su najviše prikazani, samim tim su i najviše secirani dočim su protivnici takođe odvratni manje ili više ali su nekako milosrdniji od Srba. No, dobro to da će film biti antisrpski se i očekivalo od Gorana.
Međutim, film u ideološkom smislu nije prevashodno antisrpski već je uglavnom na liniji Goranove tradicionalne opsesije sukobom (malo) građana i seljaka, razumevanjem koje povezuje klase s tim što ih Goran onda konfrontira smtrajući građansku klasu vrednijom od ostalih što nije OK, naročito ako imamo na umu da naša građanska klasa nažalost nema iza sebe čak ni tu akumulaciju znanja, tradicije i odgoja koja barem krasi građanske klase nekih razvijenijih naroda.
No, Goranov ideološki koncept nikada nije ni bio previše zdrav samo što je u ranijim filmovima talenat uspeva da prikrije njegove reakcionarnost. U poznoj fazi, on ima sve manje i manje snage da se prikriva talentom.
TURNEJA je u Goranovom opusu iznad URNEBESNE TRAGEDIJE ali nije u ravni ranijih pogodaka. U kontekstu sadašnjag stanja Praške škole, slabija je od ZAVETA i KARAULE ali bolja od SJAJA U OČIMA i OPTIMISTA.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment