Tuesday, April 8, 2008

WALL STREET

Sinoć sam reprizirao WALL STREET Olivera Stonea, upravo u cilju lagane pripreme za W o kome danas nađoh gorekopirani članak.

WALL STREET je jedan od upečatljivih primera eighties filmmakinga, jedan od poslednjih zaista potentnih angažovanih filmova, u kome se s jedne strane naivno, a s druge strane verovatno jedino moguće napada američki kapitalizam osamdesetih koji je u međuvremenu tamo mutirao a kod nas tek dolazi u tom obliku.

WALL STREET je film koji zapravo tek danas postaje aktuelan u našim okolnostima, i iako se kod nas masovno čitaju Houellebecq, gleda NIP/TUCK i sl. zapravo mi smo još uvek u ovoj fazi.

Dok je u današnjoj Americi danas nemoguće ono što je bilo sasvim realno u vreme izlaska WALL STREETa da ljudi poput Gordon gekkoa budu simpatisani, kod nas je to danas jedna od paradigmi koja se pomalja u medijima.

Stone je ovaj film režirao sigurno, vrlo je precizno izdvojio jednu liniju priče u potencijalno epskom narativu, ekonomski aspekt je učinio jasnim i emotivno pregnantnim, i isporučio jedan od klasika i školskih primera na temu kako Holivud pravi dobar problemski film.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment