Kunac i ja smo pogledali LE PRIX DU DANGER Yves Boisseta, jednog od najoirtodoksnijih francuskih žanrovaca.
Ovaj film je sniman u Beogradu, i nešto malo u Parizu, čisto da se zamuti slika, i što se mene lično tiče Beograd je prikazan u svom vrlo zanimljivom svetlu. Naime, u ovom filmu novobeogradska arhitektura, mesta poput Sava centra, zgrade Genexa, Knez Mihajlove, sporednih ulica oko nje, i sl. služe kao ilustracija antiutopije.
U betonski Beograd smeštena je priča o svetu u kome postoji televizijska emisija u kojoj takmičari pokušavaju da pobegnu od ljudi koji ih love u zamenu za milion dolara. Premisa je vrlo slična Kingovom romanu i Glasserovom filmu RUNNING MAN sa Arniejem, ali je Boisset prvi snimio film tako da se na više mesta RUNNING MAN navodi kao rip-off ovog filma.
Kunac i ja smo gledali dubbovanu verziju koja se zove PRIZE OF PERIL (kao i roman Robert Scheckleya) i koju smo našli i u literaturi (konkretno u Halliwellu), dakle ovo je verzija za anglosaksonsko tržište. U njoj nije sasvim jasno gde se film dešava, remda upravo unos u pomenuitom vodiču kaže da je reč o Parizu.
Tokom nekih scena potere u pariskom metrou nisu sakriveni francuski natpisi, ali mi se čini da se Boisset nije bavio ozbiljnijom rekonstrukcijom pariske lokacije pa ni nema kadrova pariskih obeležja.
Od naših u filmu najveću ulogu ima Zlata Numanagić koja igra jednog od lovaca na glavnog junaka, a zapazili smo još i Janeza Vrhoveca, Marka Nikolića, reditelja Jovana Ristića, Vladana Živkovića, a sigurno bi našli i još ponekog u drugom gledanju. Naravno, tu su i naši kaskaderi, Bata Kameni i ekipa.
Sam film je na Boissetovoj liniji političke priče smeštene u žanrovski kontekst. Čini se da je to Boissetu opsesivnu tema, a u filmu se smenjuju polemičke scene karakteristične za francuski politički film i akcione situacije. Moglo bi se reći da politika i akcija nisu baš najbolje integrisani u filmu, da je to sve danas prilično datirano, ali da ima određeni dignitet.
Film donosi barem jednu odlično postavljenu scenu potere koja se inače barem u eksterijernom delu dešava u zgradi u kojoj je čitaonica Kinteke, iako mislim da autori nisu planirali nameran omaž srpskim filmofilima.
VHS rip, srpske lokacije, koje sa sobom nose tradicionalno sporan srpski prop work i generalni nedostatak budžeta čine da LE PRIX DU DANGER više zaliči na neki jugoslovenski film iz osamdesetih, svakako ambiciozniji, tipa CRNI BOMBARDER (koji je sa početka devedesetih ali je mentalno u osamdesetim).
U svakom slučaju, imajući sve u vidu, ovaj film je bio vrlo zabavan, naročito zato što u naš prepoznatljiv milje smešta priču koje je znatno zanimljivija od onih koje se tu inače dešavaju.
* * 1/2 / * * * *
Ovaj film je sniman u Beogradu, i nešto malo u Parizu, čisto da se zamuti slika, i što se mene lično tiče Beograd je prikazan u svom vrlo zanimljivom svetlu. Naime, u ovom filmu novobeogradska arhitektura, mesta poput Sava centra, zgrade Genexa, Knez Mihajlove, sporednih ulica oko nje, i sl. služe kao ilustracija antiutopije.
U betonski Beograd smeštena je priča o svetu u kome postoji televizijska emisija u kojoj takmičari pokušavaju da pobegnu od ljudi koji ih love u zamenu za milion dolara. Premisa je vrlo slična Kingovom romanu i Glasserovom filmu RUNNING MAN sa Arniejem, ali je Boisset prvi snimio film tako da se na više mesta RUNNING MAN navodi kao rip-off ovog filma.
Kunac i ja smo gledali dubbovanu verziju koja se zove PRIZE OF PERIL (kao i roman Robert Scheckleya) i koju smo našli i u literaturi (konkretno u Halliwellu), dakle ovo je verzija za anglosaksonsko tržište. U njoj nije sasvim jasno gde se film dešava, remda upravo unos u pomenuitom vodiču kaže da je reč o Parizu.
Tokom nekih scena potere u pariskom metrou nisu sakriveni francuski natpisi, ali mi se čini da se Boisset nije bavio ozbiljnijom rekonstrukcijom pariske lokacije pa ni nema kadrova pariskih obeležja.
Od naših u filmu najveću ulogu ima Zlata Numanagić koja igra jednog od lovaca na glavnog junaka, a zapazili smo još i Janeza Vrhoveca, Marka Nikolića, reditelja Jovana Ristića, Vladana Živkovića, a sigurno bi našli i još ponekog u drugom gledanju. Naravno, tu su i naši kaskaderi, Bata Kameni i ekipa.
Sam film je na Boissetovoj liniji političke priče smeštene u žanrovski kontekst. Čini se da je to Boissetu opsesivnu tema, a u filmu se smenjuju polemičke scene karakteristične za francuski politički film i akcione situacije. Moglo bi se reći da politika i akcija nisu baš najbolje integrisani u filmu, da je to sve danas prilično datirano, ali da ima određeni dignitet.
Film donosi barem jednu odlično postavljenu scenu potere koja se inače barem u eksterijernom delu dešava u zgradi u kojoj je čitaonica Kinteke, iako mislim da autori nisu planirali nameran omaž srpskim filmofilima.
VHS rip, srpske lokacije, koje sa sobom nose tradicionalno sporan srpski prop work i generalni nedostatak budžeta čine da LE PRIX DU DANGER više zaliči na neki jugoslovenski film iz osamdesetih, svakako ambiciozniji, tipa CRNI BOMBARDER (koji je sa početka devedesetih ali je mentalno u osamdesetim).
U svakom slučaju, imajući sve u vidu, ovaj film je bio vrlo zabavan, naročito zato što u naš prepoznatljiv milje smešta priču koje je znatno zanimljivija od onih koje se tu inače dešavaju.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment