Chuck Norris je glumac koji je danas postao predmet sprdnje, iako ja i dalje mislim da je u svom opusu imao nekoliko vrlo solidnih pa čak i odličnih filmova, koji bi ga mogli činiti repektabilnom figurom B-filma. Iako je i Charles Bronson na kraju postao predmet sprdnje, ona je ipak znatno manja nego sa Chuckom, jednim delom i zato što je Bronson overio dosta značajnih reditelja poput Leonea, Siegela i sl.
Chuck nije imao tu sreću, ali da je sledio liniju svog zaista odličnog filma CODE OF SILENCE mogao bi imati solidnu B-reputaciju.
Međutim, upravo posle uspeha svojih dobrih filmova, Chuck ulazi u zonu ekscesa čiji je INVASION USA najbolji predstavnik. U odnosu na ovaj film naslovi pupot DELTA FORCE koji bi vredelo ponovo overiti deluju kao sveden art triler.
INVASION USA je bizaran primer reganističkog eskcesa, film o bivšem CIA agentu koji živi sam sa nekim živopisnim seljacima u močvari, i biva pozvan da se vrati u akciju kada se na Floridi pojavi poznati, verovatno ruski špijun. Da zlo bude veće, taj verovatno sovjetski agent planira da izazove destabilizaciju reda i mira, čak i ustavnog poretka u Americi tako što će sa grupom uvezenih terorista da vrši terorističke akte koji će zavaditi narod.
Chuck onda kreće sam protiv svih, i do kraja filma uspeva da pobedi prilično nedefinisane teroririste spojem čiste fizičke sile i rudimantarne taktičke lucidnosti.
Eksces ovog filma pre svega proističe iz toga što je ovde Chuck već u fazi da sam piše svoje scenarije, a da koncepti kojih se poduhvata zajedno sa kompanijom Cannon u priličnoj meri prevazilaze njihove budžetske moći tako da INVASION USA u mnogim stvarima ostaje nedorečen, pa čak i diletantski, što svakako nije karakteristika uspešnog B-filma.
Međutim, s druge strane, INVASION USA je zanimljiv za gledanje, naročito kada se iz današnje vizure gleda kao istorijski artefakt. Nažalost, kada sam ga prvi put gledao kao dete nisam bio dovoljno zreo da bih mogao da ga smestim u neki savremeni okvir.
Film obiluje akcijom, uglavnom apsurdno nemotivisanom, koja priču uglavnom ne vodi nikuda, i Zito je realizuje sa dosta razdragane energije. Dramske scene su uglavnom nepodnošljive. Obavezni ženski lik je jedan od najslabijih u istoriji likova nametnutih konvencijama.
U ideološkom smislu, linija koju gaji film je jasna. Sam negativac kaže u jednom trenutku da "Amerikanci ne shvataju da je sloboda koju imaju njihov najveći neprijatelj."
Međutim, kada apstrahujemo "suvišnu slobodu", zanimljivo je eda nikada ne uspevamo da dokučimo ko su ljudi koji tako uporno destabilizuju Ameriku i odakle su došli. Njih predvodi Rus, ali su oni mešavina raznih etničkih grupa, i niko ne objašnjava koji endgame sledi iz te destabilizacije.
S druge strane, oni su na neki način upoznati sa figurama iz podzemlja i noćnog života, pa ih na osnovu tih veza Chuck i locira, što sasvim kontaminira njihovu izvornu inostrano-špijunsku priču.
U svakom slučaju, INVASION USA je istovremeno i zabavan i frustrirajući film.
* * / * * * *
Chuck nije imao tu sreću, ali da je sledio liniju svog zaista odličnog filma CODE OF SILENCE mogao bi imati solidnu B-reputaciju.
Međutim, upravo posle uspeha svojih dobrih filmova, Chuck ulazi u zonu ekscesa čiji je INVASION USA najbolji predstavnik. U odnosu na ovaj film naslovi pupot DELTA FORCE koji bi vredelo ponovo overiti deluju kao sveden art triler.
INVASION USA je bizaran primer reganističkog eskcesa, film o bivšem CIA agentu koji živi sam sa nekim živopisnim seljacima u močvari, i biva pozvan da se vrati u akciju kada se na Floridi pojavi poznati, verovatno ruski špijun. Da zlo bude veće, taj verovatno sovjetski agent planira da izazove destabilizaciju reda i mira, čak i ustavnog poretka u Americi tako što će sa grupom uvezenih terorista da vrši terorističke akte koji će zavaditi narod.
Chuck onda kreće sam protiv svih, i do kraja filma uspeva da pobedi prilično nedefinisane teroririste spojem čiste fizičke sile i rudimantarne taktičke lucidnosti.
Eksces ovog filma pre svega proističe iz toga što je ovde Chuck već u fazi da sam piše svoje scenarije, a da koncepti kojih se poduhvata zajedno sa kompanijom Cannon u priličnoj meri prevazilaze njihove budžetske moći tako da INVASION USA u mnogim stvarima ostaje nedorečen, pa čak i diletantski, što svakako nije karakteristika uspešnog B-filma.
Međutim, s druge strane, INVASION USA je zanimljiv za gledanje, naročito kada se iz današnje vizure gleda kao istorijski artefakt. Nažalost, kada sam ga prvi put gledao kao dete nisam bio dovoljno zreo da bih mogao da ga smestim u neki savremeni okvir.
Film obiluje akcijom, uglavnom apsurdno nemotivisanom, koja priču uglavnom ne vodi nikuda, i Zito je realizuje sa dosta razdragane energije. Dramske scene su uglavnom nepodnošljive. Obavezni ženski lik je jedan od najslabijih u istoriji likova nametnutih konvencijama.
U ideološkom smislu, linija koju gaji film je jasna. Sam negativac kaže u jednom trenutku da "Amerikanci ne shvataju da je sloboda koju imaju njihov najveći neprijatelj."
Međutim, kada apstrahujemo "suvišnu slobodu", zanimljivo je eda nikada ne uspevamo da dokučimo ko su ljudi koji tako uporno destabilizuju Ameriku i odakle su došli. Njih predvodi Rus, ali su oni mešavina raznih etničkih grupa, i niko ne objašnjava koji endgame sledi iz te destabilizacije.
S druge strane, oni su na neki način upoznati sa figurama iz podzemlja i noćnog života, pa ih na osnovu tih veza Chuck i locira, što sasvim kontaminira njihovu izvornu inostrano-špijunsku priču.
U svakom slučaju, INVASION USA je istovremeno i zabavan i frustrirajući film.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment