Saturday, November 18, 2006

52 PICK UP

Pogledao 52 PICK UP Johna Frankenheimera, snimljen po romanu Elmore Leonarda.

Reč je o vrlo zanimljivom slučaju, filmu iz 1986., kada se neo noir još stidljivo pomaljao, i kada je Leonard bio korišćen kao predložak za pandurski akcioni triler sa Burt Reynoldsom, što bi danas, kada je Leonard tretiran na ivici komedije bilo gotovo nezamislivo.

Da, pisac romana poput RUM PUNCH, GET SHORTY ili OUT OF SIGHT je nekoć bi doživljen kao vrlo tvrd pisac.

52 PICK UP je slikao Jost Vacano, Nemac, redovni Verhoevenov saradnik i film je kadriran kao akcioni krimić. U filmu ima dosta kamere sa ramena, dosta in your face snimaka u noir miljeu, u svakom slučaju dosta atipično za adaptaciju Leonarda. Naročito, ako, ponavljam, gledamo iz današnje vizure.

U svakom slučaju, pored vizuelne raskoši do koje su dobacili Frankenheimer i Vacano, film nosi i vrlo uspelu atmosferu, i vrlo zanimljivu postavku sa baroknim i dekadentnim negativcem.

Prva premisa od koje polazi 52 PICK UP jeste šta biva ako ucenjuju čoveka koji je počinio preljubu ali je spreman da je prizna svojoj supruzi?

A druga je, kako pojačati pritisak na njega.

E sad, ono što je najzanimljivije u Scheiderovom karakteru je to što on zapravo ni pod kojim uslovima ne želi da plati ucenjivačima. Film je u tom smislu dakle jedna par exellence apologija liberalnog kapitalizma.

Frankenheimer je vrlo vešto i intenzivno realizovao film. Leonardovo noir polazište je tretirao kao akcioni triler, na granici horora a sa Vacanom je uspeo da osmisli odlična vizuelna rešenja čak i u nekim scenama koje ne sugerišu da se mogu osvežiti kadriranjem.

Kako god bilo, 52 PICK up je zanimljiv žanrovski hibrid iz osamdesetih, i nosi u sebi sav tehnički perfekcionizam koji je učinio tu deceniju skokom u odnosu na sedamdesete.

52 PICK UP bi se mogao posmatrati i kao Cannonv diptih sa Frankenheimerom i Scheiderom, uz FOUTH WAR, i svakako je 52 PICK UP zanimljivija polovina tog diptha.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment