Lepo sam se proveo uz film KEEPING MUM Nialla Johnsona, ko-scenariste filma WHITE NOISE koji mi se uopšte nije dopao.
KEEPING MUM je inteligentna i prilično duhovita ali nekako neupečatljiva britanska crna komedija koja se nadovezuje na Ealing komediju sa malo uticaja i Working Title filmova, onih koje je pisao Richard Curtis, premda je neposrednost koncepta bliža Benu Eltonu.
Ono gde KEEPING MUM pored samog trajanja opada jeste pitanje konceptualnog tretmana osnovne premise. Naime, autori ni ne kriju glavno razotkrivanje koje će nastupuiti u trećem činu, međutim, na neki način ni ne pokušavaju da ga nekako iskoriste kao generator humora ili suspensea.
Tako da na kraju jedna tako "provaljena" tačka zapleta deluje kao iznenađenje, iako to nije.
Film je dovoljno dinamičan da isprati svoje trajanje, međutim mogao je biti stegnutiji,bliži tempu sitkoma, sa manje lirskih detalja. Time bi bolje prikrio i taj dramaturški nedostatak.
* * * / * * * *
Pogledao sam zaista izvanredan film THE RINGER Barry W. Blausteina, veliki povratak Brace Farrelly posle nekoliko bledih izdanja. kao i u slucaju filma SAY IT ISN'T SO koji je izasao kada su oni vec bili u kreativnoj krizi, i THE RINGER pokazuje da su oni postali zanimljiviji kao producenti nego kao autori.
Ovo je redak film uz PUMPKIN koji je na zaista zanimljiv, duhovit i ispravan način prikazao mentally challenged zajednicu, omogućivši da se smejemo sa njima a ne njima samima.
I čini se da je možda neke od tako dubokih dilema i frustracija savremenog čoveka i bolje tretirati kroz komediju nego kroz problemsku dramu pošto komedija omogućuje da se bol koju bi inače osećali prema temi transformiše u smeh.
Kao što i esktremno srašni horor filmovi u jednom trenutku izazovu smeh, tako i horor zvani strah od mentalne zaostalosti najbolje može biti tretiran direktno na taj način.
I uopšte iz ove vizure gledano, upravo su žanrovi koji dotiču najveće duševne boli, a to su horor i ljubavni film ponajpre razvili autonomne komične žanrovske derivate, zar ne?
U svakom slučaju, dugo sam oklevao da pogledam THE RINGER ali sam na kraju bio zadovoljan, kako tretmanom teme tako i time što mi se čini da su Braća Farrelly još uvek relativno kreativno živi.
* * * / * * * *
Pogledao sam DATE MOVIE Aarona Seltzera i mogu reći da pored par besmrtnih gegova, ovaj film verovatno predstavlja dno savremene parodične ponude. Našavši se na vrlo klizavom terenu parodiranja filmova koji su već u polazu komedije, što je jako uspešno uradio NOT ANOTHER TEEN MOVIE, DATE MOVIE odlazi u glib dubokog i poprilično neduhovitog grossa u kome se sporadično ipak desi ponešto dovoljno duhovito da baš ne prekineš gledanje. Upravo zato ovaj film možda ima neku perspektivu u kolektivnim, intoksikovanim gledanjima.
* 1/2 / * * * *
Pristigao mi je THE BULLET TRAIN, japanski disater film iz 1975. koji je blatantno rippovan u SPEEDu jan De Bonta koji je, paradoksalno lansirao kratkotrajni hype oko scenariste Grahama Yosta. Dakle, SPEED je žešći rip-off BULLET TRAINa, ali tu se negde značaj ovog pristojnog disaster filma završava.
Naime, ovaj film je upao u koš disaster filma upravo zato što je neuspeo kao triler, za razliku od SPEED. BULLET TRAIN se nadovezuje na vehicular suspense podžanr koji je najmoćnije prikazan unutar univerzuma NADNICE ZA STRAH bilo Clozotove bilo Friedkinove. U trajanju od 152 minuta a bez širine i napetosti potrebnih da se to trajanje ispuni, BULLET TRAIN skončava kao film koji je, ma koliko to blasfemično zvučalo, verovatno bolji u zapadnoj verziji od 89 minuta, ukoliko je iole pravilno sakaćena.
SHINKASEN je bullet train iz ovog filma, njime su juče naši reprezentativci prešli iz Sedaija u Tokio pred osminu finala. Film sam pogledao i sa idejom da im možda poželim sreću.
* * / * * * *
KEEPING MUM je inteligentna i prilično duhovita ali nekako neupečatljiva britanska crna komedija koja se nadovezuje na Ealing komediju sa malo uticaja i Working Title filmova, onih koje je pisao Richard Curtis, premda je neposrednost koncepta bliža Benu Eltonu.
Ono gde KEEPING MUM pored samog trajanja opada jeste pitanje konceptualnog tretmana osnovne premise. Naime, autori ni ne kriju glavno razotkrivanje koje će nastupuiti u trećem činu, međutim, na neki način ni ne pokušavaju da ga nekako iskoriste kao generator humora ili suspensea.
Tako da na kraju jedna tako "provaljena" tačka zapleta deluje kao iznenađenje, iako to nije.
Film je dovoljno dinamičan da isprati svoje trajanje, međutim mogao je biti stegnutiji,bliži tempu sitkoma, sa manje lirskih detalja. Time bi bolje prikrio i taj dramaturški nedostatak.
* * * / * * * *
Pogledao sam zaista izvanredan film THE RINGER Barry W. Blausteina, veliki povratak Brace Farrelly posle nekoliko bledih izdanja. kao i u slucaju filma SAY IT ISN'T SO koji je izasao kada su oni vec bili u kreativnoj krizi, i THE RINGER pokazuje da su oni postali zanimljiviji kao producenti nego kao autori.
Ovo je redak film uz PUMPKIN koji je na zaista zanimljiv, duhovit i ispravan način prikazao mentally challenged zajednicu, omogućivši da se smejemo sa njima a ne njima samima.
I čini se da je možda neke od tako dubokih dilema i frustracija savremenog čoveka i bolje tretirati kroz komediju nego kroz problemsku dramu pošto komedija omogućuje da se bol koju bi inače osećali prema temi transformiše u smeh.
Kao što i esktremno srašni horor filmovi u jednom trenutku izazovu smeh, tako i horor zvani strah od mentalne zaostalosti najbolje može biti tretiran direktno na taj način.
I uopšte iz ove vizure gledano, upravo su žanrovi koji dotiču najveće duševne boli, a to su horor i ljubavni film ponajpre razvili autonomne komične žanrovske derivate, zar ne?
U svakom slučaju, dugo sam oklevao da pogledam THE RINGER ali sam na kraju bio zadovoljan, kako tretmanom teme tako i time što mi se čini da su Braća Farrelly još uvek relativno kreativno živi.
* * * / * * * *
Pogledao sam DATE MOVIE Aarona Seltzera i mogu reći da pored par besmrtnih gegova, ovaj film verovatno predstavlja dno savremene parodične ponude. Našavši se na vrlo klizavom terenu parodiranja filmova koji su već u polazu komedije, što je jako uspešno uradio NOT ANOTHER TEEN MOVIE, DATE MOVIE odlazi u glib dubokog i poprilično neduhovitog grossa u kome se sporadično ipak desi ponešto dovoljno duhovito da baš ne prekineš gledanje. Upravo zato ovaj film možda ima neku perspektivu u kolektivnim, intoksikovanim gledanjima.
* 1/2 / * * * *
Pristigao mi je THE BULLET TRAIN, japanski disater film iz 1975. koji je blatantno rippovan u SPEEDu jan De Bonta koji je, paradoksalno lansirao kratkotrajni hype oko scenariste Grahama Yosta. Dakle, SPEED je žešći rip-off BULLET TRAINa, ali tu se negde značaj ovog pristojnog disaster filma završava.
Naime, ovaj film je upao u koš disaster filma upravo zato što je neuspeo kao triler, za razliku od SPEED. BULLET TRAIN se nadovezuje na vehicular suspense podžanr koji je najmoćnije prikazan unutar univerzuma NADNICE ZA STRAH bilo Clozotove bilo Friedkinove. U trajanju od 152 minuta a bez širine i napetosti potrebnih da se to trajanje ispuni, BULLET TRAIN skončava kao film koji je, ma koliko to blasfemično zvučalo, verovatno bolji u zapadnoj verziji od 89 minuta, ukoliko je iole pravilno sakaćena.
SHINKASEN je bullet train iz ovog filma, njime su juče naši reprezentativci prešli iz Sedaija u Tokio pred osminu finala. Film sam pogledao i sa idejom da im možda poželim sreću.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment