Thursday, December 14, 2017

DEATH NOTE

Bio sam užasnut ranijim radovima Adama Windgarda ali moram priznati da je u odnosu na GUEST njegova ekranizacija mange DEATH NOTE jedan novi vid dokaza da je moron. Nisam čitao japanski strip ili gledao animu, dakle nemam nikakva očekivanja od tog materijala. Pa ipak ono što je Windgard prikazao, a mogao je dakle da mi podvali šta god hoće, deluje kao televizijska epizoda nečega što neće biti baš mnogo zapamćeno. Film estetski ponajviše liči na neku network seriju, glumačka podela je imala dosta boljih izdanja od ovoga, a moram priznati da čak ni činjenica da je film straight to stream ne može da opravda to kako sve izgleda i u pogledu osvetljenja, i u pogledu mizanscena.

Dakle, DEATH NOTE je prilično očajno ostvarenje u kome naravno, pored Windgardove režije ne valja ni scenario koji je površan i u kome nikako da počne da priča. Siguran sam da su mislili da je ovo franchise starter ali na kraju smo dobili film u kome ne da ne očekujemo nastavak nego je potrebna snaga da se u svemu istraje do kraja.

Sudeći po predstojećim Windgardovim projektima, ovo (zlo)delo ga nije mnogo omelo u daljem napredovanju.

* 1/2 / * * * *

FRAMED

FRAMED je HBO televizijski film koji je psolužio kao prfvo dugometražno ostvarenje Deana Parisota. Uprsko činjenici da je u glavnim ulogama uspeo da okupi Jeffa Goldbluma i Kristin Scott Thomas, Parisot nažalost u ovom televizijskom filmu nije postigao ono što je nameravao. Ciljao je da napravi quirky varijaciju na heist film ali rezultat je nažalost nedovoljno duhovit, nedovoljno romantičan i nedovoljno napet. Jedan od razloga je svakako to što je Parisot ovde želeo da dosta istakne već pomenuto oneobičavanje pa se čini da je u pokušaju da pobegne od konvencija nekako pobegao i od vrlina koje bi ovakav film morao da ima. Ono što je činjenica jeste da FRAMED ima maltene evropski senzibilitet, da u mnogim aspektima izgleda kao neki doduše minoran pokušaj heist filma iz Evrope, možda i iz Jugoslavije. Ne bi mi bilo teško da zamislim ovakvu žanrovsku postavku iz pera nekoga kao što je Milan Živković, recimo.

Moguće je da je ovaj rani misstep mladog oskarovca za kratki film zapravo i doveo do toga da će kasnije izrasti u odličnog reditelja ali da u produkcionom pogledu neće nikada postati ništa više do plaćenik studija koji je tu doveden da obavi posao.

Tuesday, December 12, 2017

LEGALESE

LEGALESE Glenna Jordana je televizijski film snimljen po scenariju Billy Raya iz 1998. godine u kome glavne uloge igraju Edward Kerr, James Garner i Mary Louise Parker uz podršku Gine Gershon i Kathleen Turner. Ta druga polovina devedesetih je bila period kada je crni humor koji dekonstruiše tabloidni svet Amerike bio dosta aktuelan, setimo se filmova TO DIE FOR ili WAG THE DOG, i LEGALESE se uklapa u taj talas.

U post-OJ Americi, priča o celebrity advokatu koji brani poznate, bogate a verovatno krive biva ukrštena sa kaprijanskom, da ne kažem džerimegvajerovskom pričom o mladom pravniku koji tek ulazi u posao i biva iskorišćen kao paravan u odbrani starlete-ubice.

Gledaoci od početka znaju da je optužena, koju igra Gina Gershon, kriva i reditelj Glenn Jordan nam to otkriva i izuzetno duhovitoj uvodnoj sceni. Kasnije i dramaturgija i režija postaju old school kada mladi advokat kog igra Edward Kerr biva uvučen u zaveru iza koje stoji stari vuk, kog igra sa puno šarma James Garner. LEGALESE je upravo zahvaljujući odličnoj glumačkoj podeli old school na najbolji mogući način, možda čak previše old school i za godinu kada je nastao ali sa dovoljno šarma da to sve prevaziđe.

U tom smislu zanimljivo je da ovaj TNTov televizijski film kao direktor fotografije potpisuje Tobias Schleisser, čovek koji je kasnije bio ključni deo Bergovog rediteljskog ekscesa a ovde je vrlo pripitomljen Jordanovim rediteljskim postupkom.

Svi glumci iz ovog filma su napravili karijere izuzev Edwarda Kerra koji u njemu izgleda kao preteča Ryana Reynoldsa, ali na kraju nije uspeo da ispliva iz televizijskih voda u koje je uplovio.

Ako imamo u vidu da su televizijski filmovi mahom pravljeni sa idejom da će biti efemerni, LEGALESE ostaje naslov koji ima smisla pogledati pre svega kao zanimljiv dodatak filmografijama navedene podele ali i kao jedan vrlo šarmantan pravni triler u kome se susreću wilderovski i caprijanski elementi.

TRANSATLANTIC COFFEE

Pogledao sam TRANSATLANTIC COFFEE Erika Petera Carlsona, njujuoršku indie melodramu sa jakim evropskim uticajem u pogledu stila. Carlsonov stil je vizuelno vibrantan, dosta visceralan, i uzbudljiv u glumačkom pogledu, međutim stilska mešavina u samom korenu pripovedanja i postavke scena, za moju ukus previše luta po meandrima raznih evropskih ali i džarmušovskih uzora. Rezultat je film koji je jednostavan i u osnovi emotivan, ali stilski preopterećen i sa nekim nedomerenim akcentima koji remete njegove glavne kvalitete.

Donekle mi je jasno zašto su Requa i Ficarra bili podržavaoci ovog projekta u njegovom začetku. Ipak, reklo bi se da Carlsonova dalja karijera nije dobacila do reputacije njegovih fanova sa početka.

* * / * * * *

Sunday, December 10, 2017

VERONICA

Paco Plaza ima novi film. VERONICA je jedna od onih "istinitih priča" kakve su odavno prisutne u horor žanru. Sve kreće kao rekonstrukcija istinitog događaja a onda se ubrzo ispostavi da je istiniti događaj nažalost jako sličan brojnim ranijim slučajevima pojava duhova, posednutosti i sl. Ovog puta, slučaj dolazi iz beležnice madridskog policijskog inspektora ali ono što vidimo na ekranu, nažalost, otkucao je krajnje neinspirisan scenarista.

Na dan pomračenja Sunca, tokom leta 1991. godine, nekoliko učenica katolička škole zasedne da priziva duhove. Čini se da jednu od njih tokom te akcije obuzme duh. I zbilja uskoro ta devojčica donosi nesreću i u svoj život ali i u život svojih nedužnih ukućana među kojima su maleni brat i sestrice.

Paco Plaza je reditelj kog odavno pratim i od kog mnogo očekujem. Konačno oslobođen opterećenja serijala REC, dobio je priliku da se lati originalnog materijala, odnosno nečega što nije nastavak ili rimejk, ostao je u Španiji i očuvao je autonomiju, ali osim određene tehničke veštine koja ipak nije dovoljna da ovaj film prevaziđe svoje limite, nažalost VERONICA ne pruža ništa naročito...

* 1/2 / * * * *

FREAKS OF NATURE

FREAKS OF NATURE snimljen po scenariju Orena Uziela je jedan od onih filmova koji nisu dobri ali su poučni jer pokazuju kako nešto što zvuči jako uzbudljio kao pitch i deluje vrlo raskošno na papiru, ne mora nužno biti pretočeno u dobar film. FREAKS OF NATURE je režirao indie reditelj Robbie Pickering i suočio se sa izazovom da snimi mid-budget holivudsku teen extravaganzu o svetu u kome žive ljudi, vampriri i zombiji zajedno i onda se pojavljuju vanzemalji i remete teško postignuti balans.

Dakle, FREAKS OF NATURE je baziran na nekoliko spojenih high concepata i ukoliko imamo u vidu da je Pickering snimio dosta energičan i šaren film, logistički prilično složen, sa glumačkom podelom koja je odlična, prava je šteta što sve ovo ostaje na nivou jedne razne ljušture u kojoj karakteri i priča prosto ne mogu da se oslobode Uzielovog high concepta u kome su primarne ideje za film, ali ne i sam film.

FREAKS OF NATURE je dinamično realizovan, sporedično je vrlo zabavan ali i dalje ostaje taj efekat ispraznosti, i stavljanja čitavnog niza potentnih elemenata u službu jedne ideje koja nije onoliko pametna koliko Uziel misli a sasvim sigurno nije održiva kao film.

Kako iz nedelje u nedelju čitamo o kupovinama baš ovakvih pitcheva, romana, stripova i sl. lepo je imati ovakav film kao podsetnik zašto takve postavke mogu da ne funkcionišu. 

* * / * * * *

Friday, December 8, 2017

EVERYTHING BEAUTIFUL IS FAR AWAY

EVERYTHING BEAUTIFUL IS FAR AWAY Peta Ohsa i Andree Sisson je naučnofantastični postapokaliptični film koji je koncipiran kao duo drama sa povremenim intervencijama robotske glave koja govori. Junaci lutaju kroz pustinju sa nadom da će pronaći mitske jezer na kome ima vode i vazduh je svežiji. I film je manje-više to.

Razgovori koje junaci vode su jednolični, prilično dosadni. Rećija je solidna ali ne uspeva da učini da se na bilo kom nivou prevaziđe inicijalna neatraktivnost koncepta.

U tom pogledu glavni glumci Julia Garner i Joseph Cross nemaju značajnijeg efekta i ne uspevaju da spasu film.

Šteta. Ono što se na mikro nivou dešava u pogledu realizacije dosta je solidno. Međutim, na nivou celine, film nema rezultata. 

* 1/2 / * * * *